Колапс највећег и најамбициознијег програма набавке у историји војске, "Будући борбени систем" вредан 20 милијарди долара илуструје како америчка одбрамбена индустрија сада пуца по шавовима.
Недостатак муниције, неуспеле ревизије и недостаци у надзору које је открио и случај "кинески балон" сугеришу да амерички војно-индустријски комплекс можда више не служи својој сврси, пише "Блумберг".
Озбиљно је питање, каже за овај медиј председник националног тима Бироа за азијска истраживања Рој Кампхаузен, како би америчка војска издржала у конвенционалном сукобу високог интензитета дужем од неколико недеља.
Та војна индустрија, између осталог, пати од недостатка конкуренције и недостаје јој "капацитет за раст" неопходан за вођење великих индустријских ратова.
А последице тога виде се баш на примеру укидања "Будућих борбених система", јер више од деценије касније Американци тек треба да замене своја оклопна возила која су још из хладноратовског периода, односно тенк "абрамс" и борбено возило "бредли".
Као доказ проблема у раду америчке одбрамбене идустрије, "Блумберг" помиње и хиперсоничне ракете, област у којима су САД још шездестестих имале снажно технолошко вођство.
"Брзо, ниско летеће и високо маневарско оружје представља потенцијалну претњу домовини, јер би се могло користити за слање нуклеарних бојевих глава изнад Јужног пола и око америчких противракетних система. Али, кинеско тестирање суперсоничних ракета је указало и на дубљу забринутост око тога да су САД можда хронично потцењивале способност Кине да својој војсци испоручи иновативне технологије", пише "Блумберг".
Трче да сустигну Кину и Русију
Бивша подсекретарка одбрамбене политике Мишел Флурној каже да се показало да су Америку "Русија и Кина престигле у међувремену" и да је сада на Пентагону да игра "надокнађивање".
А нови позив за буђење америчке војне индустрије и укључивање у трку, био је баш сукоб у Украјини, када је слањем Кијеву својих ракета "џавелин" и "стингер" као и хаубица и муниције, Вашингтон почео да исцрпљује сопствене залихе и показује слабости.
Трећи шок у погледу способности САД да се супротставе Кини - тек је на видику, оцењује Флурној, иначе потенцијални будући кандидат за министра одбране,
Она каже да компоненте кинеске производње у ланцима снабдевања одбрамбене индустрије стварају "неприхватљиве зависности, ако не и рањивости".
"Већина главних извођача не може чак ни да вам каже колико је кинеског садржаја у њиховим системима, у распону од полупроводника, преко екрана, до матица и вијака", рекла је она.
Вишедеценијски проблем
Проблеми одбрамбене индустрије искристалисали су се у хитно питање тек у последњих 18 месеци, али датирају деценијама уназад.
Након пада Совјетског Савеза, амерички политичари индустријским руковидиоцима су поручили или да се консолидују или се суоче са изумирањем.
А консолидација је, пише "Блумберг", изгледала овако: Од више од 70 ваздухопловних и одбрамбених "главних извођача" који су директно радили са владом 1980. године, до раних двехиљадитих, односно данас, Америка је спала на само пет компанија- "Локид Мартин", "Рајтеон технолоџиз", "Џенерал дајнамикс", "Нортроп Груман" и "Боинг".
Зато чак и неки велики пројекти заврше са само једним понуђачем. У 2019. години, "Боинг" је тако одбио да се такмичи за програм Пентагона за развој и набавку интерконтиненталне балистичке ракете нове генерације јер је сматрао да је тендер намештен у корист "Нортроп Грумана", који је затим остао једини пријављен , за пројекат од готово 85 милијарди долара.
А недостатак извођача и строги захтеви њиховог јединог купца, Пентагона, доприносе и великом прекорачењу трошкова који су постали синоним за индустрију.
Уз то, мучни процес набавки за одбрану истиснуо је креативност из система и отежао испоруку иновација.
Студија Института Хадсон из 2021. године показала је да је време које је потребно Министарству одбране да пређе од идентификовања потребе до доделе уговора од 1950. године до данас порасло са отприлике једне године на седам година. За иновативне системе, као што је Ф-35, може проћи још 21 година да постану оперативни.
Кинези то раде знатно брже. И то, према процени генерала-мајора Камерона Холта који је 2021.године био заменик помоћника секретара за набавку Ваздухопловних снага, Кина набавке ради "пет до шест пута" брже од САД .
Огрезли у бирократију
"Пентагон је тако огромна бирократија и процес буџетирања и процеси набавке су заиста дуги, веома спори, веома гломазни и веома линеарни", рекла је Стејси Петиџон из Центра за нову америчку безбедност.
Недостаци проистичу из реформи уведених 1990-их, чији недостаци сада постају очигледни.
"Пентагон третира одбрамбену индустријску базу као продавницу хардвера која има много других купаца. Док у ствари постоји само један, што значи да нема смисла да компаније за производњу муниције одржавају капацитете који премашују потражњу", рекао је Ерик Фанинг, бивши војни секретар који је сада председник Удружења ваздухопловних индустрија.
А иста ова ограничења која нарочито постају изражена у тренутку док Америка снабдева оружјем Украјину, нарочито би се показала у потенцијалном рату против Кине чија је економија, како каже "Блумберг", око 10 пута већа од руске.
САД би без далекометне, прецизно вођене муниције остале за мање од недељу дана у сукобу око Тајвана, оцењује овај медиј.
Нема разлога за панику?
Али, како додаје "Блумберг", нема разлога за панику, јер Америка и даље на своју војску троши више него било ко други, а поседују и технологију коју Кина и други желе да копирају. Уз то, напомиње се и да Кина такође има своје проблеме са хроничном корупцијом и немогућношћу да сустигне основне технологије попут полупроводника и млазних мотора.
За Џона Ферарија, генерал-мајора у пензији који је био директор анализе програма и евалуација, проблем је у томе што је однос између индустрије и њеног покровитеља Пентагона толико сложен и вишеструк да је тешко знати где реформе треба да почну.
"Свака особа зна да је то што радимо лудо. Али сви су беспомоћни да то промене", рекао је Ферари.