Прича о Бисан: Евакуисана у инкубатору, вратила се у Газу да упозна маму

Бисан је на свет дошла шест недеља раније. Не зато што је тако природа одредила, већ због ваздушног напада.

Било је то у октобру 2023. године. У израелском нападу погођена је кућа њене породице у Бејт Лахији, недалеко од границе са Израелом. Погинула је њена сестра, коју Бисан никада није упознала, а њена трудна мајка Сундус ел Курд тешко је повређена. Лекари су морали хитно да је породе како би спасли и мајку и дете.

Неколико недеља касније, Бисан је, још у инкубатору, санитетским возилом превезена у Египат. Била је једна од 29 превремено рођених беба евакуисаних са одељења неонатологије док су се израелске снаге приближавале болници.

Седам беба из те групе није преживело. Бисан јесте, али је одрастала без мајке, пролазећи кроз египатске болнице и домове за негу. Сундус је остала у Гази и кад год је било интернета, преко видео-позива гледала је дете које није могла да узме у наручје.

Тек у марту ове године Бисан је, уз помоћ УН, враћена у Газу заједно са још десеторо деце која су као превремено рођене бебе била евакуисана у Египат.

И тада је дошао тренутак који је њена мајка чекала готово две године: Бисан је стигла кући. Али није знала ко је њена мајка. Девојчица, данас стара две и по године, реч "мама" изговарала је обраћајући се свакој жени која би према њој показала нежност, испричала је Сундус за Ројтерс.

Повратак мајци значио је и повратак у Газу. Када је први пут зачула експлозије, Бисан би се укочила од страха и остајала непомична неколико минута. И данас је довољно да у њеној близини пукне балон па да почне да паничи.

"Њен живот се променио. Сада заспи и буди се уз звуке експлозија, бројних напада и ракета", каже Сундус.

Али постоје и другачији тренуци, када, рецимо, одлазе у мали зоолошки врт или до обале Средоземног мора.

"Требало је да ме зове тата"

Нису сва деца која су се вратила из Египта имала коме да се врате.

Ибрахимова мајка Исра Бадр није дочекала свог сина. Дечак је рођен у осмом месецу трудноће и као беба, такође, је евакуисан у Египат. Његова мајка је након раздвајања пала у тешку депресију и умрла већ следећег месеца.

Њен супруг Џабри каже да су му лекари рекли да је "умрла од туге".

Донео им Светско првенство усред рата, па га убио Израел: Газа се опростила од свог хуманитарца

"Још док је био у њеној утроби, мислила је на њега, сањала да га држи, да се игра са њим и осети како је бити мајка", каже он.

Ибрахим се сада вратио оцу, али ни он њега не познаје.

"Требало је да ме зове тата. Данас чак ни не каже 'тата'. Позовем га да дође, а он ме игнорише", прича Бадр.

Стручњак за ментално здравље Арафат Абу Машајех објашњава да су ова деца током две године била лишена много више од физичког присуства родитеља.

"Нису била лишена само мајчиног млека, већ и њеног загрљаја и емоционалног развоја који уз њега долази", каже он.