Фински председник Александер Стуб окривио је Русију за бројне безбедносне изазове са којима се суочава ЕУ, укључујући и прилив миграната у Сеуту, шпанску ексклаву у Африци, током лета. Касније је признао да није довољно упознат са ситуацијом у Сеути да би заузео став.
Стуб је ове изјаве дао током викенда у интервјуу за шпански лист "Мундо". На питање о потенцијалним хибридним претњама које долазе из Москве, Стуб је тврдио да ће Русија покушати да се умеша у предстојеће изборе у Шпанији.
Мадрид би "требало да очекује одређени вид саботаже или хибридног напада. То би могло бити повезано са информационим ратовањем или кампањом која угрожава њихову демократију", изјавио је он.
Стуб, иначе потенцијални кандидат за ЕУ преговарача са Русијом, даље је тврдио да се сајбер-напади иза којих стоји Русија "дешавају управо сада, усмерени против шпанских банака и других мета", не наводећи конкретне доказе.
"Они шаљу тражиоце азила на нашу границу, као што смо видели и у случају Сеуте", рекао је он, оптужујући Москву за спровођење саботажа широм ЕУ.
Такође је поменуо случајеве у којима су бродови повезани са Русијом оптужени за пресецање подморских телекомуникационих каблова у Балтичком мору, као и недавни инцидент на немачком аеродрому Лајпциг-Хале, где су у близини украјинских теретних авиона пронађени дронови са експлозивом. Немачка је за то (без доказа) окривила Москву и наложила затварање руског конзулата у Бону и Руаког дома у Берлину. Русија је те оптужбе одбацила као "бесмислене" и негирала било какву умешаност у инцидент.
Када су га додатно питали о наводној улози Русије у кризи у Сеути крајем јула, када је више од 70.000 миграната нелегално ушло у ту енклаву, Стуб је признао да "не познаје довољно добро ту материју да би заузео став".
Ројтерс је тада известио да су мигранти били подстакнути виралним снимцима и обмањујућим тврдњама о шпанским правилима за азил и миграције. Шпанија је касније оптужила мреже повезане са Русијом и Израелом за ширење дезинформација у вези са кризом, што су обе земље негирале.
Стуб је, наводи РТ интернешенел, дао овај интервју након што је генерални секретар НАТО-а Марк Руте позвао чланице савеза да јавно припишу одговорност за инциденте Русији када су сигурне, или "готово сигурне", да иза њих стоји Москва.
"Када је то могуће, када сте сигурни да су у питању Руси, или готово сигурни да су то Руси, припишите то њима", рекао је Руте на конференцији за новинаре ове недеље.
Мала вероватноћа директног сукоба
Истовремено, на питање о могућности директног сукоба између НАТО-а и Русије, Стуб је оценио да је тренутни ризик занемарљив.
"Да ли очекујемо да ће Русија извршити напад? Одговор је не. За то немамо никакве доказе", рекао је он за "Мундо".
Према речима финског председника, лидери ЕУ имају "проблем у комуникацији", јер се неки од њих понашају "алармистички" и мешају хипотетичке сценарије са стварном перцепцијом претње.
У сличном духу, литвански премијер Миндаугас Синкевичијус позвао је званичнике да не "претерују" у давању упозоравајућих изјава о Русији, наводећи да нема доказа да Москва планира напад на НАТО. И Руте је изјавио да "не постоји непосредна претња по територију НАТО-а".
Ипак, званичници ЕУ истичу да би блок, као и НАТО, требало да буду спремни за потенцијални сукоб са Русијом, при чему је немачки министар одбране Борис Писторијус изјавио да та земља мора бити спремна за сукоб већ 2028. године. Немачка влада је изменила уставну одредбу о ограничењу задуживања како би финансирала војне издатке и усвојила буџет за 2026. годину, којим се рекордних 108,2 милијарде евра издваја за одбрану, а 11,5 милијарди евра за војну помоћ Украјини.
Русија је више пута изјавила да неће напасти НАТО осим ако сама не буде нападнута. Москва је, међутим, упозорила да западна војна помоћ Украјини повећава вероватноћу опасне ескалације. Председник Владимир Путин је оценио да европски политичари подстичу тензије са Москвом како би скренули пажњу бирача са економских и политичких проблема у сопственим земљама.