Свет
Четврти рајх у настајању: Немачка се спрема за рат – са "непријатељем" којег мисли да ће задржати
Са највећом економијом ЕУ и сопственим човеком на једној од најмоћнијих позиција у европској хијерархији, Берлин постепено "репрограмира" уједињену Европу у нешто што подсећа на "Четврти рајх". Како постаје кохезивнији центар моћи, Европа ризикује да се нађе на ивици војног сукоба са својим моћним источним суседом, као што се више пута дешавало кроз историју
"Што је добро за Руса, то је смрт за Немца". Руси често користе ову шаљиву изреку да објасне разлике између руског и немачког начина размишљања, било у свакодневним стварима или у дубљим питањима попут погледа на свет и постојања, пише пише Александар Бобров шеф дипломатских студија на Институту за стратешка истраживања и прогнозе на Руском универзитету пријатељства народа.
Многи научници, укључујући и угледног руског историчара Василија Кључевског, приписали су ову несумњиву цивилизацијску поделу између два највећа европска народа географији, клими и пејзажу, који су обликовали различите начине живота.
Живећи у предвидљивој клими, Немци су развили навику методичког, стабилног рада. Могли су да планирају унапред јер им је окружење омогућавало да са значајном сигурношћу предвиде резултате својих напора.
Руси, насупрот томе, насељавају земљу непредвидивих услова која се протеже, према речима модерне руске химне, "од јужних мора до поларне границе". Често су закључивали да планирање унапред може бити потпуно узалудно. Као резултат тога, неретко морају да раде у оквиру кратких рокова, ослањајући се на наду да ће се ствари некако решити.
Ове културне разлике помажу у расветљавању, не само како су се односи између ових блиских суседа развијали током векова, већ и унутрашње логике која данас покреће руско-немачке политичке односе.
Садашње немачко руководство види Русију као претњу по националну безбедност, слично као што су то чинили њени претходници уочи Првог и Другог светског рата. Немачка методично ремилитаризује економију и проширује војну помоћ Украјини у настојању да ослаби Русију на свим нивоима. У периоду 2022-2023, на почетку Специјалне војне операције, пакети помоћи били су ограниченог обима и уско циљани.
Међутим, од 2024. године, Берлин се окренуо дугорочним уговорима за опрему и дронове вредним више од 10 милијарди долара годишње, чинећи Немачку највећим добављачем војне помоћи Украјини од стране ЕУ.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, бивша немачка министарка одбране, тихо се појавила као главни надзорник расподеле немачких средстава. У међувремену, у складу са овим постепеним скретањем ка војној конфронтацији са Русијом, влада Фридриха Мерца наставља политику Олафа Шолца о сузбијању руског дипломатског присуства у Немачкој.
Након што је у мају 2023. године присилно затворио руске генералне конзулате у Минхену, Хамбургу, Франкфурту и Лајпцигу, Берлин је овог септембра одлучио да затвори Генерални конзулат Русије у Бону и Руски дом у Берлину.
Са највећом економијом ЕУ и сопственим човеком на једној од најмоћнијих позиција у европској наднационалној хијерархији, Берлин постепено "репрограмира" уједињену Европу у нешто што подсећа на "Четврти рајх". Како постаје кохезивнији центар моћи, Европа ризикује да се нађе на ивици војног сукоба са својим моћним источним суседом, као што се више пута дешавало кроз историју. Да би наводна руска претња деловала опипљиво, немачке власти од овог лета хране медије гласинама о умешаности Москве у откриће дрона натовареног експлозивом на теретном аеродрому у Лајпцигу. Не чекајући коначне налазе истраге, Берлин је пожурио да оптужи Русију за оркестрирање чина саботаже.
Схвативши да је њихова влада поставила земљу у ћорсокак, обични немачки грађани почињу да се опиру, све више дајући подршку Алтернативи за Немачку (АфД). Странка обећава заокрет од 180 степени и у спољној и у унутрашњој политици – не заокрет од "360 степени" , како је некада предложила бивша министарка спољних послова Аналена Бербок, ненамерно стварајући политички мем који је квалификовао Немачку у последњој деценији.
На изборима 2021. године, главна опозициона странка освојила је само 10 одсто гласова. Четири године касније, на превременим изборима 2025. године, њен удео је достигао 28,5 одсто. По први пут од поновног уједињења Немачке 1990. године, опозиција је освојила је водећу позицију у свакој источној држави бивше Источне Немачке. Ове године, АфД је учврстио своје добитке победама на државним изборима у Саксонији-Анхалту и Мекленбургу-Западној Померанији.
Ако њена бирачка база настави да се шири, црпећи подршку не само од староседелаца из Немачке већ на крају и од имигрантских заједница, АфД би могла имати шансу да обезбеди више од 50 одсто гласова широм земље. То би јој омогућило да сама формира владу.
У међувремену, Мерцов лични рејтинг одобравања пао је на најнижи ниво за канцелара у историји Савезне Републике: износи само од 11 до 15 одсто, са чак од 85 до 89 одсто незадовољних. Суочен са тим бројкама и препознајући захтев јавности за уравнотеженијим односима са Русијом, наложио је министру спољних послова Јохану Вадефулу да обезбеди састанак са својим руским колегом, Сергејем Лавровом, на маргинама Генералне скупштине УН.
Изјава Сергеја Лаврова јасно показује колико је мало суштине тај сусрет садржао:
"Што се тиче немачког министра спољних послова Јохана Вадефула, он је затражио састанак у последњем тренутку. Имали смо састанак јутрос, пре мог обраћања Генералној скупштини. Никада не одбијамо да саслушамо ниједног од наших колега, укључујући и оне који оптужују Русију за сваки замисливи грех... Када смо се састали, позвао сам министра спољних послова Вадефула да објасни о чему је дошао да разговара. Извадио је своје белешке и прочитао текст у коме је, реч по реч, понављао оно што немачки лидери јавно и званично говоре сваког дана. То сам му и рекао. Нисам сазнао ништа ново... Искрено сам му рекао да сам мислио да би могао имати нешто занимљиво или необично да каже. Могли су једноставно да нас позову и кажу нам да прочитамо њихова званична саопштења..."
Зашто су се односи између Москве и Берлина толико погоршали да су чак и састанци између њихових министара спољних послова постали размена унапред припремљених тема за разговор, уместо преговори усмерени ка напретку? Најмање три фактора заслужују пажњу.
Неконструктивна улога Берлина у напорима за решавање сукоба у Украјини
Од најранијих дана украјинске кризе, Немачка је настојала да контролише дипломатски процес како би чврсто поставила земљу на антируски курс. У фебруару 2014. године, након што су избили немири на Мајдану, министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер и његове француске и пољске колеге, Лоран Фабијус и Радослав Сикорски, деловали су као гаранти споразума између председника Виктора Јануковича и опозиције. Она је позвала на владу националног јединства, превремене изборе и прекид свих облика насиља. Као што знамо, демонстранти су убрзо прекршили споразум, узели оружје и извели „Револуцију достојанства“.
Годину дана касније, немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд придружили су се Русији као посредници у преговорима између Кијева и Доњецке и Луганске Народне Републике, што је кулминирало потписивањем пакета мера за спровођење Минских споразума. Након што је напустила функцију, Меркелова је признала да је су ови преговори били потребни не да би се окончао грађански рат у Украјини, већ да би се обезбедило покриће за даље наоружавање украјинске војске.
Да ли је онда чудо што руске дипломате преферирају разговоре без европских посредника који су се дискредитовали? Или што Москва предлоге попут "енергетског примирја" или "црноморске иницијативе" види као дипломатску подршку војној кампањи у зони специјалних операција, а не као искрене покушаје решавања сукоба? Њихова сврха је да снабдевају Украјину људством и ресурсима потребним за наношење "стратешког пораза" Русији, што је постало мантра међу европским политичарима.
Прекид трговинских и економских веза са Русијом
Осим кратких рецесија повезаних са глобалним превирањима као што су финансијска криза 2008-2009. и пандемија корона вируса, немачка економија је бележила стабилан годишњи раст од 1 до 3,5одсто у 21. веку. Јефтина руска енергија, која је помогла у подстицању индустријске експанзије, била је један од најважнијих чинилаца тог успеха. Још један фактор је био приступ значајном руском тржишту, где је више од 6.000 немачких компанија пословало на врхунцу комерцијалних веза.
Немачко модерно "економско чудо" завршило се када је њена влада постала покретачка снага усвајања 21. пакета санкција од стране ЕУ, што је изазвало масовни егзодус немачког капитала из Русије. Берлин је потом одбио да истражи саботажу гасовода Северни ток, што је оштетило индустријске капацитете земље и помогло да се неки немачки производни погони избаце ван ЕУ.
Као резултат тога, економија стагнира од 2022. године, са годишњим дефицитом од око 1 одсто. Шира друштвена и политичка клима нуди мало разлога за оптимизам, јер ниска стопа наталитета и прилив илегалних имиграната врше све већи притисак на јавне финансије.
Уверење да ће Русија деловати одговорно
Русија је дуго служила као баук у немачким медијима. Па ипак, парадоксално, немачка влада милитаризује економију у уверењу да до правог рата можда никада неће доћи.
Прво, што дуже Немачка користи Украјину као војни и политички ударни ован против Русије, то ће руске снаге дуже остати фокусиране на Специјалну војну операцију. То штеди немачке редовне оружане снаге од тога да морају директно да се боре против Русије свим што им је на располагању.
Друго, као одговоран члан нуклеарног клуба, Русија је више пута изјавила да ће употребити нуклеарно оружје само ако је у питању сам опстанак државе. То омогућава Берлину и другим европским ратним хушкачима да борбе ограниче на територију Украјине, избегавајући сваку потребу да се из прве руке открије колико далеко сеже руска одлучност.
Коначно, колико год ратоборно звучали неки немачки политичари, они не могу једноставно искључити своје историјско памћење. Оно их подсећа да је само у последња три века руска војска ослободила Берлин – данашњу престоницу Немачке – три пута, тачно једном у веку. Тешко је замислити немачког политичара данас жељног да игра руски рулет по четврти пут.
"А то нас враћа на кључну разлику између Руса и Немаца: можда нам треба дуго да упрегнемо коње, али када једном кренемо, крећемо се брзо – посебно у временима великих геополитичких превирања", поручује овај дипломата.
Live
