Произвођач наоружања позвао ЕУ: Дозволите одбрамбеним компанијама да обарају непријатељске дронове

Владе би требало да измене законе како би се одбрамбеним компанијама омогућило да обарају сумњиве дронове који прелећу преко њихових погона, рекао је потпредседник француско-немачког произвођача наоружања КНДС, компаније која прави немачки тенк "леопард 2" и француску самоходну хаубицу "цезар".

"Било би добро када би национални закони дозволили одбрамбеним компанијама да се саме штите од дронова", рекао је за "Политико" Марсел Гриснигт, извршни потпредседник компаније КНДС задужен за међународни развој.

Тренутно, "једино што можемо да учинимо јесте да упозоримо локалне власти и затражимо од њих да предузму мере. У већини случајева, то је очигледно прекасно и штета је већ начињена", додао је он. "Ми сами развијамо и производимо противмере. Оне би могле да се користе за заштиту наших погона, али за то је потребно имати законско овлашћење."

Италија и Француска демантовале извештаје да је ЦИА издала упозорење о "претњи руским дроновима"

У многим европским земљама, само органи реда и оружане снаге имају дозволу да користе системе за борбу против дронова, а не и приватне компаније.

ЕУ и НАТО реагују, али је Гриснигт упозорио да ће за то бити потребно време. "Све чешће чујемо позиве на активирање Члана 4 НАТО-а (који омогућава консултације након појаве претње) и захтеве да се земље ускладе. У реду, али колико ће то времена захтевати? Ми немамо луксуз да губимо време", рекао је Гриснигт.

"Убрзано радимо на томе да Европа буде спремна до 2030. године, али ако одбрамбени капацитети буду угрожени хибридним ратовањем, онда нећемо бити спремни 2030. године."

Компанија КНДС жели да се одбрамбене компаније третирају као критична инфраструктура – и да уживају исти степен заштите.
Према правилима ЕУ, оператери критичне инфраструктуре – у коју спадају електроенергетске мреже, телекомуникационе мреже и луке, али не и одбрамбена индустрија – дужни су да испуне одређене безбедносне обавезе. Они такође добијају подршку од јавних институција, укључујући информације о потенцијалним претњама.

"Прва ствар која нам је потребна јесте једноставно приступ обавештајним подацима. На основу тих података може се деловати", нагласио је Гриснигт.

"Наравно, заштита критичне инфраструктуре је у надлежности држава, али овакве претње превазилазе националне границе", додао је он. "Потребан нам је снажан европски оквир који би повезао националне системе заштите кроз усклађен приступ."

КНДС захтева од Европске комисије да "хитно формира" радну групу која би спровела тестове отпорности одбрамбене индустрије на хибридне претње. Мере заштите објеката требало би да буду квалификоване за финансирање из Европског фонда за конкурентност у оквиру наредног дугорочног буџета ЕУ, "како терет не би пао само на поједине државе, већ представљао заједнички финансијски издатак", сматра овај руководилац.

Компанија КНДС је већ почела да ступа у контакт са другим европским произвођачима наоружања и намерава да о овом питању разговара са европским комесаром за одбрану Андријусом Кубилијусом у наредним недељама.

"Будимо искрени... Ако нисмо спремни да се заштитимо сада, онда нисмо спремни ни за најгори могући сценарио", рекао је Гриснигт.