Свет
Да ли је НАТО спреман за борбу? Војни аналитичари нису оптимисти
Сукоб у Украјини такође је оголио рањивост коју званичници НАТО-а сматрају далеко тежом за решавање: питање противваздушне и противракетне одбране
Сукоб у Украјини послужио је као полигон за испробавање нових система наоружања и покренуо непријатно питање за НАТО: Да ли је Алијанса спремна за борбу?
Пет украјинских и западних званичника из сектора одбране рекло је за Ројтерс да се ситуација на фронту мења толико брзо да поједино НАТО наоружање и тактике ризикују да постану застарели. Проблем је што НАТО набавља и развија системе годинама, а понекад и деценијама.
Сукоб у Украјини и оштре критике америчког председника Доналда Трампа упућене европским савезницима подстакли су многе чланице НАТО-а да драстично повећају издвајања за одбрану. Пентагон тренутно преиспитује своје војно присуство у европским земљама, које је Трамп оптужио да неоправдано користе америчку заштиту и одбијају да помогну у спровођењу његовог непопуларног рата против Ирана.
Денис Штилерман, сувласник и главни конструктор компаније "Фајер поинт", водећег украјинског произвођача ракета и дронова, рекао је за Ројтерс да су тенкови сада "бескорисни" јер их може уништити дрон који кошта око 5.000 долара. Ипак, Европа и даље улаже огромна средства у тенкове – који, према мишљењу многих војних аналитичара, и даље имају кључну улогу у будућим биткама.
У јуну је одржана војна вежбу НАТО-а у близини Палдискија у Естонији током које су америчке и европске трупе збрињавале десетине симулираних рањеника у пољским болницама.
Међутим, вежба је спроведена уз претпоставку да ће НАТО контролисати ваздушни простор изнад болница – што више није загарантовано у доба јефтиних, тешко уочљивих дронова великог домета.
НАТО сада ангажује Украјинце као саветнике и предаваче а они упозоравају да се војна бирократија НАТО-а тешко прилагођава новим потребама. Један украјински официр, који је у Румунији прошао обуку НАТО-а за психолошке операције, рекао је за Ројтерс да се неки материјали за обуку Алијансе и даље ослањају на примере из Другог светског рата.
Сукоб у Украјини такође је оголио рањивост коју званичници НАТО-а сматрају далеко тежом за решавање: питање противваздушне и противракетне одбране.
Руски напади указали су на зависност Европе од софистицираних америчких противракетних система, попут "патриота", који је први пут употребљен током Заливског рата 1991. године. Украјина се суочава са критичним недостатком пресретача за систем "патриот".
У страху да би ослањање на "патриот" могло постати стратешка слабост, Европа развија алтернативе које нису америчке производње. Украјина очекује испоруку новог француско-италијанског система противваздушне одбране SAMP/T-NG, дизајнираног за пресретање балистичких ракета. Француска је обећала да ће убрзати његово упућивање у Украјину, а европске дипломате су претходно изјавиле за Ројтерс да се долазак система очекује до наредног пролећа.
У јулу су Украјина и девет европских савезника покренули коалицију за противваздушну одбрану, која укључује планове за заједнички развој новог система за одбрану од балистичких ракета. Пројекат, познат под називом "Фреја" (Freyja), спроводи конзорцијум од десетак компанија, при чему је "Фајер поинт" водећи партнер из приватног сектора.
Циљ је израда система чија би производња била јефтинија и бржа у односу на "патриот", уз истовремено обезбеђивање да Европа, а не САД, контролише његову производњу.
Како планови напредују, за сада није познато.
Live
