Свет
Нису више добре комшије: Пољска и Румунија затвориле врата за украјинску пшеницу
Пољска и Румунија наводе да не могу да помогну у транзиту пољопривредног извоза након ескалације украјинских напада на Русију
Пољска и Румунија одбиле су да помогну Кијеву у транспорту милиона тона житарица које су остале заглављене у Украјини након кампање Владимира Зеленског усмерене на руски извоз, пише "Политико", позивајући се на званичнике у Варшави и Букурешту.
Четрдесетодневна кампања Зеленског довела је до тога да Русија фактички блокира украјинске луке на Црном мору, док се шире последице руских удара процењују на 1,5 одсто украјинског БДП-а, који је у паду.
Украјински министар пољопривреде Тарас Висоцки прошле недеље затражио је од ЕУ 1,1 милијарду евра за повећање транзитних капацитета, што би омогућило извоз великих количина житарица – једног од кључних извора прихода Украјине – које су остале у земљи.
Захтев је уследио након четрдесетодневне медијске кампање притиска Зеленског на Русију, која је укључивала далекометне ударе на рафинерије нафте и цивилну инфраструктуру.
Кампања је, према тексту, имала супротан ефекат, пошто је Русија појачала ударе на украјинску логистику повезану са војском, укључујући кључно чвориште у Одеси, преко којег се одвија убедљиво највећи део пољопривредног извоза Кијева.
Висоцки је за "Политико" ситуацију описао као веома, веома критичну, након што је његово министарство саопштило да је Украјина у септембру извезла 2,4 милиона тона пољопривредних производа, што представља свега 46 одсто количине коју Кијев сматра неопходном.
Он је додао да ограничења извоза остављају украјинске пољопривреднике без новца који им је сада потребан за сетву за наредну жетву.
"Ако ситуација остане оваква до пролећа, то би могло да значи смањење засејаних површина чак за 35 до 40 одсто", упозорио је Висоцки.
Украјински званичници су прошлог месеца проценили штету на инфраструктури насталу услед руских удара на готово 10 милијарди долара, док су шире последице процењене на око 1,5 одсто БДП-а.
Док ЕУ у целини још није дала коначан одговор на захтев за 1,1 милијарду евра, Пољска и Румунија – земље које имају кључну улогу у омогућавању украјинског извоза – искључиле су могућност значајније помоћи.
Румунски министар пољопривреде Барна Танцош одбацио је могућност значајног повећања капацитета, рекавши за "Политико" да "интерес наших пољопривредника остаје приоритет".
Украјински терет и низак водостај Дунава већ оптерећују румунске луке, рекао је он.
"Сви знају да не можемо да удвостручимо број возова, не можемо да удвостручимо путеве, железницу и лучке капацитете. Ситуација је таква каква је", додао је Танцош.
Портпарол пољског Министарства инфраструктуре изјавио је, како преноси "Политико", да Пољска нема планове да уводи било какве промене усмерене на повећање транзита украјинских пољопривредних производа.
Пре захтева за 1,1 милијарду евра, Украјина је од ЕУ затражила 220 милиона евра бесповратне помоћи за подршку пољопривредницима погођеним поремећајима у извозу, али је Унија тај захтев фактички одбила, упутивши Кијев на већ постојеће механизме ЕУ.
Трговина пољопривредним производима већ дуго представља извор спорова између Украјине и њених суседа у ЕУ.
Након почетка Специјалне војне операције у фебруару 2022. године, Брисел је укинуо царине и квоте на украјински извоз, што је изазвало масовне протесте европских пољопривредника, који су сматрали да су изложени нелојалној конкуренцији. Као резултат тога, ЕУ је 2024. године увела систем "хитне кочнице", који омогућава поновно увођење тарифних квота за осетљиве производе уколико увоз премаши утврђене прагове.
Поред тога, многе суседне земље Украјине, укључујући Пољску, Мађарску и Словачку, и даље на националном нивоу примењују значајна ограничења на увоз украјинских производа.
Live
