За први конкретан пројекат иницијативе "Појас и пут", коју је управо у Казахстану 2013. године обелоданио председник Си Ђинпинг, данас се може рећи да је у потпуности успешан.
Посреди је логистичка база Љанјунганг, на граници Кине и Казахстана, отворена у мају 2014. године.
Ова железничка "врата" Кине ка земљама Централне Азије, али и ка Русији, Турској и Европи, односно на такозваном "средњем коридору" који из Кине води ка западу, данас представљају контејнерски терминал који се простире на око 220.000 квадратних метара и поседује 1.763 места за контејнере, што подразумева годишњи капацитет претовара од 410.000 контејнера.
Земље Централне Азије добијају приступ мору
У Кини радо истичу да овај велики железнички терминал, такође, представља остварење тежњи Казахстана и других земаља Централне Азије да "источним путем" добију приступ мору.
Ова железничка база, која је у почетку била усмерена на инфраструктурну и логистичку сарадњу, данас је у функцији ширења сарадње у областима трговине, индустрије и ланаца снабдевања. Кроз њега пролази више од 50 одсто кинеског транзитног терета који иде на запад.
Томе у прилог говоре и најновији статистички подаци који указују на нагли раст размене Кине са Казахстаном, али и другим земљама Централне Азије.
Од инфраструктурне повезаности до производње и интеграције ланаца снабдевања
У првој половини 2026. године железнички теретни саобраћај између Казахстана и Кине достигао је 18,7 милиона метричких тона, што је за 9 одсто више него у истом периоду претходне године.
Од тога је 11,7 милиона тона превезено из Казахстана у Кину, при чему је казахстански железнички извоз у Кину повећан за 20 одсто, на 8,5 милиона тона. Терет је обухватао руде, житарице и друге пољопривредне производе, црне и обојене метале, нафтне деривате и другу робу.
Према подацима Министарства трговине и интеграције Казахстана, вредност трговине две земље достигла је 32,4 милијарде долара у првих седам месеци 2026. године, што је за 24,1 одсто више него у истом периоду претходне године.
"Раст двосмерног протока преко Љанјунганга важан је не само зато што се више робе превози у оба смера. Он показује да се логика сарадње развија од инфраструктурне повезаности ка производној и интеграцији ланаца снабдевања", рекла је Гулнар Шајмергенова, оснивач и директор Центра за проучавање Кине у Казахстану.
Проток робе више није једносмеран
"Више од 80 одсто робе широке потрошње увезене из Кине преко Казахстана, заједно са кључним казахстанским извозним производима, попут минералних производа и житарица, обједињује се и дистрибуира преко чворишта Љанјунганг, што помаже успостављању уравнотеженог 'повратног' тока међународних теретних возова", рекао је за лист "Чајна дејли" Беделов Азилхан, заменик генералног директора компаније China-Kazakhstan International Logistics, додавши да се у прошлости казахстанска пшеница углавном извозила у Кину и суседне земље Централне Азије.
Досезање удаљенијих тржишта представљало је велики изазов због дугих транспортних рута, дугог времена транзита и високих трошкова.
"Са успостављањем логистичког чворишта, казахстанска пшеница и други пољопривредни производи сада могу да се превозе у Кину железничком експресном линијом Кина – Европа (Централна Азија), а затим одатле шаљу даље на тржишта трећих земаља", додао је он.
"Још уочљивија промена јесте то што ток робе више није једносмеран. Док је некада једина роба која се слала у Централну Азију била кинеска роба, пољопривредни производи попут казахстанске пшенице, заједно са минералним производима, сада могу несметано да уђу у Кину и да се даље шаљу на друга тржишта", рекао је Беделов Азилхан.