Тродневна посета кинеског вође Си Ћинпинга Америци није имала за последицу никакав дипломатски пробој, нити склапање неког важног споразума, осим ако под успехом не рачунамо скромно продужење трговинског примирја између две земље, до 10. јануара наредне године.
Двојица председника, Си и Трамп, разговарала су о питањима рата у Ирану и Украјини, као и о статусу Тајвана. Поново, без било каквих опипљивих резултата. А ту је и нарочито болно питање за САД: питање ретких земних минерала, који су, пре свега, неопходни америчком војно-индустријском комплексу.
Да ли је Трампов тим уопште у стању да схвати поруке које је добио из Пекинга, где је, како примећује синолог Арабел Бос за сајт "Геополитика", често важније оно што није изговорено од оног што је изречено наглас?
Руски војни аналитичар Андреј Мартјонов је приметио да Американци, још од краја Хладног рата, више немају дипломатију: "Не само да америчке ’дипломате’ нису праве дипломате – они само саопштавају диктате из Вашингтона, истинске дипломате Русије и Кине су их одавно надмашиле – већ на својој страни више немају ни оно што су мислили да им одувек припада, када су разговарали са 'рупама из Трећег света': збуњеном и ослабљеном Русијом из 1990-их, која је патила од рана које је сама себи задала…"
Трампов театар апсурда
Отуда је посета кинеског вође САД добијала гротескан, на моменте комичан карактер и претварала се у прави театар апсурда, достојан чувене драме "Ћелава певачица" Ежена Јонескуа.
На пример, током посете Националном архиву, Трамп је показао Сију оригиналне примерке Декларације независности, Устава и Повеље о правима. Трамп је том приликом изјавио: "Наши (амерички документи) датирају од пре 250 година, што је сјајно и на шта смо поносни. Њихови (кинески) датирају од пре 6.000 година. Дакле, постоји мала разлика између 6.000 и 250. Али ми смо веома поносни на наших 250."
Трамп је одвојио време и да Сију покаже Белу кућу, укључујући галерију са портретима председника – где је његов претходник Џозеф Бајден приказан на веома подругљив начин – као и градилиште нове свечане сале. "Он (Си) је стручњак за камен, поред многих других ствари, воли квалитетан гранит", рекао је пред забезекнутим новинарима.
Касније је на друштвеним мрежама навео да се он Сију, "чини се, допада".
Британски "Гардијан" закључио је да је Трамп ставио акценат на личне односе двојице председника, уместо на суштинске договоре о заустављању трке у наоружању путем вештачке интелигенције (ВИ). Све у свему: тродневна државна посета била је више усмерена на самопромоцију Трампа него на суштинске преговоре, преноси овај лист.
Џонатан Ци, сарадник Центра за Кину при институту "Брукингс" у Вашингтону – и бивши аналитичар ЦИА – био је много непосреднији, описујући Трампово понашање као "театар апсурда": "Имао сам веома ниска очекивања у погледу било каквих суштинских резултата овог састанка, а састанак је успео да разочара чак и та скромна очекивања. Спустили смо се са мезанина у подрум. Што се тиче суштине, није ми јасно шта су овим добиле САД."
Критике из редова демократа које промашују поенту
Чак Шумер, лидер мањине у Сенату, изјавио је да Трамп, као и обично, користи сваку прилику за личну промоцију и за добар наслов у медијима. "Али, ако сте страни ауторитативни владар", додао је, "Трамп вас неће позвати само у посету Америци, већ ће вас лично дочекати испред авиона..." И то са црвеним тепихом.
Демократе у Сенату су такође критиковале самит, јер Трамп није успео да издејствује значајне уступке од Пекинга по питању трговине, безбедности, људских права, вештачке интелигенције... Такве критике, међутим, сасвим промашују поенту.
Листа узваника са америчке стране са вечере у част кинеског лидера укључивала је Илона Маска (компаније "Спејс икс" и "Тесла"), Лису Су ("Адвенсед мајкро дивајс"), Џенсена Хуанга ("Нвидија"), Тима Кука ("Ејпл")... чија се имовина процењује на стотине милијарди долара. Са кинеске стране, изостали су директори великих технолошких компанија.
Берни Сандерс, независни сенатор из Вермонта, на друштвеним мрежама је фотографији са ове вечере додао кратак и језгровит коментар: "Влада класе милијардера, коју чине милијардери и која ради за милијардере."
У ствари, присуствовали смо само репризи претходног састанка Сија и Трампа из маја 2025. године.
Тресла се гора, родио се миш.
Мандарински осмех на лицу Си Ђинпинга
Кина је изабрала улогу "Великог посредника", примећује италијански писац Андреа Марђињано за сајт "Електомагацине", што савршено одговара кинеској историјској природи и њеној политичкој визији будућности.
Она тражи мирна политичка решења за међународне спорове, спречавајући њихову ескалацију у оружане сукобе. И то не због неког идеолошког пацифизма, додаје он, јер се Кина, у исто време, озбиљно припрема за рат. Све то Кина ради са изузетном одлучношћу и са управо изванредним стрпљењем.
Кинези су, тврди Марћиљано, потпуно свесни да се налазе на мети Вашингтона и да само сложена мрежа финансијских интереса одлаже окршај са САД.
Ипак, сматра овај аутор, тај тренутак ће, пре или касније, доћи, и Пекинг се за њега припрема у складу са изразито кинеском логиком, што је логика коју западњаци тешко схватају – нарочито Американци, који историју посматрају као нешто што је почело пре свега два века.
За разлику од Американаца, Кина и кинески народ размишљају у далеко ширим временским оквирима. То је, можда, смисао оног непрозирног мандаринског осмеха, који краси лице Си Ђинпинга.
Заправо, он је изгледао као кинески цар, у посети двору варвара.
Историја панда амбасадора
Си је најавио и да у Атланту стижу две панде – Пинг Пинг и Фу Шуанг. То је стара кинеска традиција – традиција панда дипломатије. Наизглед љубазан, али нимало неважан дипломатски гест.
Занимљиво је да традиција панда дипломатије сеже најмање од 7. века. Током династије Танг, царица Ву Цетиен поклонила је пар панди јапанском двору. Већ тада се на панде гледало као на симбол пријатељства.
У социјалистичкој Кини, традицију панда дипломатије наставио је лидер Комунистичке партије Кине Мао Цедунг, који је 1957. Године послао своје прве панде амбасадоре Совјетском Савезу, када је поклонио Пинг Пинг и Ћи Ћи, како би обележио 40. годишњицу Октобарске револуције у Русији.
Од 1984. године, то и нису поклони већ пре позајмице, при чему зоолошки вртови плаћају знатне суме новца за пројекте очувања панди у Кини.
Кина често користи своје панда амбасадоре како би изразила незадовољство – оно што се позајмљује, може и да се узме. Године 2010. два младунчета панде рођена у САД враћена су у Кину, након што су кинески званичници уочи планираног састанка са Далај-ламом упозорили председника Барака Обаму на последице.
Ту је и пример Јапана. После изјаве јапанске премијерке Санае Такаичи из новембра 2025. године, у којој је она описала потенцијалну војну кризу везану за Тајван као "егзистенцијалну претњу" по Јапан, Кина је сместа повукла своје панда амбасадоре.
Кинеско умеће читања између редова
Панда, мирољубиви и безопасни медвед, који се храни бамбусом, пише Арабел Бос, јесте један од симбола Кине. Поред змаја – који од давнина симболизује цара – и феникса – симбола царице – ту је и мирољубива, чупава, црно-бела панда.
Зашто је управо ова животиња постала симбол Кине, уз моћног, племенитог змаја и митског, ватреног феникса?
Панде се могу наћи искључиво у Кини, у провинцијама Шенси, Сечуан и Гуангси. Данас ови црно-бели медведи уживају велики углед не само у Кини, већ и широм света. Панда је била маскота Олимпијских игара одржаних у Кини – Летњих олимпијских игара 2008. и Зимских олимпијских игара 2022. године.
Дипломатија панди, закључује Босова, представља директан одраз кинеске културе, у којој од давнина суштина лежи у детаљима, гестовима и интонацији.
Кина је, пре свега, култура високог контекста, што значи да је веома битно да ли саговорник схвата скривене наговештаје и да ли уме да чита између редова. Приликом започињања преговора, рецимо, сматра се неумесним одмах прећи на пословне теме без претходне размене љубазности.
Прескакање друштвених конвенција пре преласка на дневни ред вероватно ће сместа покварити расположење кинеске стране. На пример, током церемоније испијања чаја, детаљи који нама могу деловати безначајно – попут правца у којем је окренут грлић чајника – за Кинезе су све само не небитни; они заправо служе као елегантан начин да се саговорнику стави до знања да ли постоји жеља за сарадњом.
Они који разумеју и правилно тумаче ове суптилне кинеске сигнале имају много веће шансе да стекну поштовање и наклоност кинеских дипломата. Са Кином се не разговара језиком ултиматума, нити јој се испоручују захтеви.
Иста логика, додаје она, важи и за панда амбасадоре.