Свет
Миливојевић о "псеудопроширењу" ЕУ: Црна Гора ће бити заморче за другоразредно чланство (ВИДЕО)
Говорећи на телевизији РТ Балкан, дипломата Зоран Миливојевић истакао је да би Европска унија требало да прихвати нову равнотежу снага, нову безбедносну структуру континента и да разговара са Руском Федерацијом јер, како каже, без Европе нема без Русије
Нова идеја о придруженом, односно својеврсном другоразредном чланству у Европској унији, показује да унутар ЕУ не постоји консензус о даљем проширењу, а земљама кандидатима нуди се учешће у појединим европским политикама без права да о кључним питањима одлучују, оценио је дипломата Зоран Миливојевић.
Миливојевић је у емисији "Данас на РТ" истакао да је враћање политике проширења у фокус ЕУ изнуђено, јер је она до сада била најуспешнија и представљала је инструмент њеног унутрашњег јединства.
"Представља механизам кохезије и, с друге стране, амортизује притиске који се јављају по проблемима економског карактера, економско-социјалног, политичког... Политиком проширења Европска унија и даље ствара утисак да напредује и функционише беспрекорно", почео је Миливојевић.
Међутим, како је навео, међу чланицама ЕУ не постоје консензус и сагласност око политике проширења и пријема нових држава. Због тога је уведена варијанта којом би проширење формално остало на европској агенди, али би се у пракси свело на "псеудопроширење".
Такав модел подразумевао би учешће држава кандидата у појединим политикама ЕУ и заједничком тржишту, али без пуноправног учешћа у одлучивању.
На питање да ли би такав положај значио и губитак дела суверенитета државе која би на њега пристала, Миливојевић је одговорио потврдно.
"Па, у некој мери јесте. Ако сте негде где немате право гласа, где сигурно не одлучујете о спољној политици, безбедносној политици, буџету… Шта онда то значи?", упитао је дипломата.
Према његовој оцени, прва земља на којој би нови приступ могао да буде испробан јесте Црна Гора.
"Црна Гора ће бити заморче. Биће тест примене нове методологије без права гласа и тзв. фазно, са губитком суверенитета, без неке озбиљне компензације."
Он је идеју новог модела проширења повезао са широм економском и политичком кризом у којој се налази Европска унија.
Говорећи о податку да је ЕУ само ове године потрошила више од 100 милијарди евра на енергетске трошкове, а да за тај новац није добила енергију у реципрочној вредности, Миливојевић је оценио да последице таквог стања истовремено трпе привреда и грађани.
"То је кључна ствар, по два основа. Једно је за привреду, а друго је за нормалан живот, за грађане. И једна и друга ствар производе несагледиве, прво економско-социјалне, а у вези са тим и политичке последице. Морам да кажем, то је све последица погрешне политике која траје већ дуже време, тачније од почетка руско-украјинског сукоба. Та погрешна политика је сада дошла на наплату", објаснио је.
Као посебно значајан пример навео је Немачку, имајући у виду њену улогу водеће европске економије, али је указао и на кризе у Француској, Шпанији, државама на северу Европе... Верује да проблем није ограничен само на цену гаса и енергената, већ је у питању општа криза и општи економски колапс ЕУ.
Према његовој оцени, ЕУ је настала као пројекат заснован на миру и економској сарадњи, док су оба та темеља последњих година потиснута геополитичким приоритетима.
Додатни терет, како је навео, представља наставак финансирања сукоба у Украјини, за које се издвајају десетине милијарди евра. Посебно је указао на став председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, оценивши да из Брисела за сада не долази алтернативна политика која би подразумевала покушај нормализовања односа са Москвом.
"Ми смо чули госпођу Фон дер Лајен која не нуди никакву опцију Б. Напротив, иде на даље заоштравање и ту изгледа да ЕУ, односно Европа, нема намеру да понуди некакву опцију Б, да покуша да се врати на нешто што би можда обезбедило стабилност, а то су две ствари. Прва – да се разговара о новој равнотежи снага, новој безбедносној структури, а друга – да се разговара са Руском Федерацијом", нагласио је Миливојевић.
"Нема Европе без Русије. Данас, сутра, било када… Не постоји тај континент, не постоји тај простор без Руске Федерације – ни историјски, политички, економски, културолошки, ни како год!"
Према његовом мишљењу, рат у Европи требало је избећи и сачувати модел сарадње који је европској економији обезбеђивао приступ руским енергентима и тржишту.
"Требало је избећи овај рат у Европи. То је била прилика да се ствари доведу на своје место и да Европа функционише као континент, који је са руским енергентима, руским тржиштем и том руском копчом био самоодржив. Русија нуди све то што Европа нема", закључио је Миливојевић.
Live
