Европска комисија жели да спречи да се међу наредном генерацијом држава чланица ЕУ понови случај бившег мађарског премијера Виктора Орбана, па је изнела планове за припрему проширења Уније на источну Европу у наредних неколико година.
У интервјуу за "Гардијан" и друге европске листове, европска комесарка за проширење Марта Кос представила је предлоге за увођење посебних заштитних механизама који би требало да заштите Унију од лидера који би могли да блокирају доношење одлука – понашања које многи повезују управо са бившим мађарским премијером.
"Нема више Виктора Орбана. Морамо имати брже механизме, а не само члан 7 (санкцију која омогућава суспензију гласачких права државе чланице), уколико нове чланице буду кршиле владавину права, демократију или наше вредности", изјавила је Кос.
Према плановима које је Кос објавила, "свака нова чланица ЕУ била би подвргнута периоду пробног чланства од 15 година" и да докаже лојалност.
Током тог периода треба да се помири с тим да је лишена гласачких права или средстава ЕУ уколико прекрши основне демократске вредности или принцип лојалности према ЕУ, односно принцип искрене сарадње. Ове планове би морале да одобре државе чланице ЕУ.
Према новим предлозима, праг за суспензију гласачких права – или увођење неке друге казне – због кршења демократских стандарда био би нижи.
Међутим, званичници су признали да би ова временски ограничена заштита на крају истекла.
"Ако би ова (заштита) била неограничена, имали бисмо ситуацију у којој постоје чланице првог и другог реда", рекла је Кос.
Постојећих 27 држава чланица ЕУ мора једногласно да одобри пријем нових чланица, док је скептицизам нарочито изражен међу бирачима у Француској и Чешкој.
Ипак, Кос је рекла да верује да је проширење политички могуће.
"Државе чланице такође разумеју шта је у питању", рекла је Кос, указујући на "борбу за утицај у источној Европи и на Балкану".
Русију и Кину је назвала "спољним дестабилизујућим силама које желе да придобију наше кандидате".
"Ако нисмо у стању да интегришемо наше суседство, неко други ће доћи и претворити га у оружје против нас", страхује Кос.
О Србији
Кос је изјавила да ће Србија морати да уради више у процесу приступања Европској унији и да ће видети како ће се будућа влада понашати у том погледу.
Кос је рекла да Србија није у групи најнапреднијих земаља које ће добити посебне мапе пута у процесу приступања ЕУ.
"Србија ће морати да испоручи више. Видећемо озбиљност њихове владе после избора, ако не буду само причали да желе да буду чланица него да конкретно раде на томе, посебно у погледу стратешког усаглашавања и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком", рекла је Кос, а што подразумева увођење санкција Русији.
По питању Босне и Херцеговине каже да се нада да ће после избора наставити пут ка ЕУ.
"Мапа пута има смисла само ако се ауто креће, нема смисла када стоји у месту. Треба да урадимо све како би ауто почео да се креће", рекла је Кос, а као главно гориво за мотор означила је реформе.
Како је најављено, 28. октобра биће представљене мапе пута за четири земље које су највише напредовале у евроинтеграцијама – Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину, а које ће садржати наредне кораке, оквирне рокове и конкретне циљеве у процесу приступања.
Шта ће Украјина међу будућим чланицама?
Кос је пред Одбором за спољне послове Европског парламента (АФЕТ) представила Комуникацију о припреми за ширу Унију, а како је рекла, Европска комисија у документу се није бавила конкретним земљама и билатералним споровима, већ уопштено приступањем.
"Свесни смо различитих подручја и аспеката", рекла је Кос одговарајући на питања чланова Одбора.
Чланове АФЕТ-а највише је занимало предложено гласање квалификованом већином и ограничавање права вета у одређеним областима, попут доношења санкција, али и како ће приступање Украјине утицати на Унију, будући да је та земља још увек у сукобу.
Михаел Галер из Европске народне странке (ЕПП) оценио је да је документ амбициозан и додао да се посебно слаже око гласања квалификованом већином како не би дошло до блокада, али се запитао да ли земље чланице желе то да прихвате.
Чаба Дометор из групе Патриоте за Европу рекао је да сматра да су потребни јасни прописи и које су последице приступања земље у рату Европској унији.
Дан Барна из групе Обновимо Европу оценио је да документ шаље поруку земљама кандидатима, док је Томас Вајц из групе Зелени упитао како ЕК намерава да проверава спровођење услова уз оцену да акценат не би требало да буде на спољној политици.
Станислав Стојанов из групе Европа суверених нација рекао је да је одступање од доношења једногласних одлука моћан елемент којег ЕК сада хоће да се реши и рекао да је најбитније да се испуне предуслови.
Жељана Зовко из ЕПП рекла је да би пажљиво требало да се припази на Западни Балкан, а посебно на Босну из Херцеговину, као и да је забрињавајуће што је та земља изостављена из планова ЕК и да је неопходно да се отворе преговори са њом.
Матјаж Немец из групе Прогресивног савеза социјалиста и демократа упитао је Кос како гледа на улогу ЕК на спречавање билатералних односа као препрека, док је Тонино Пицула из исте групе рекао да је битно да нове земље чланице уђу у Унију усклађене са спољном политиком и владавином права.
Независни члан ЕП Грегор Браун упитао је Кос ко је донео одлуку за Украјину да буде предводник међу земљама кандидатима и рекао да је веома опасно да се земља која је у рату уведе у ЕУ.