Жена чије је принудно исељење из стана у Мадриду покренуло талас протеста и постало симбол борбе за право на становање у Шпанији, Марија Кармен Абаскал (87) ,преминула је данас у болници у Мадриду.
Вест о њеној смрти потврдио је Синдикат станара, наводећи да је Абаскал преминула неколико недеља након што је избачена из стана у мадридском насељу Ретиро, у којем је живела око седам деценија, преноси "Паис".
Абаскал је 23. септембра принудно исељена из свог дома, након четири покушаја да се извршење одложи. Тог дана је из стана изнета на носилима и превезена у болницу. Њено исељење изазвало је велико незадовољство јавности, а испред зграде су се тада окупиле стотине активиста који су покушавали да спрече извршење одлуке.
Случај је убрзо прерастао у симбол много ширег проблема са становањем у Шпанији. Протести су одржани у више градова, а питање доступности станова и високих кирија поново је доспело у средиште јавне и политичке дебате.
Марија Кармен је у стану у улици Алкалдас Саинс де Баранда живела од 1956. године. Њена породица је уговор о закупу добила деценијама раније, а она је наставила да живи у том стану након смрти родитеља.
Компанија Урбагестион купила је стан неколико година пре њеног исељења, а према наводима шпанских медија, чињеница да је Абаскал живела у њему утицала је на цену по којој је некретнина купљена. Након вишегодишњег спора уследило је неколико покушаја исељења, а четврти је коначно спроведен 23. септембра. Полиција је тада уклањала активисте који су покушавали да спрече извршење, док је Абаскал из зграде изнета на носилима.
Након огромног притиска јавности и политичких реакција, крајем септембра постигнут је договор између Абаскал и компаније Урбагестион.
Договор је предвиђао нови уговор о закупу на осам година, док кирија не би прелазила 30 одсто њених нето прихода. Град Мадрид посредовао је у постизању споразума који је требало да јој омогући повратак у стан у којем је провела највећи део живота.
Међутим, Абаскал се у том тренутку још налазила у болници и није била здравствено способна да је напусти. Неколико дана касније њено здравствено стање се погоршало.
Иако је договор требало да јој омогући повратак кући, до тога није дошло.
Њен случај изазвао је снажну реакцију покрета за право на становање. Синдикат станара користио је њен случај као пример проблема са принудним исељењима, док су се протести проширили изван Мадрида.
Њено име постало је симбол борбе против принудних исељења и проблема доступности становања у Шпанији, у тренутку када су високе цене некретнина и кирије једно од најважнијих друштвених питања у земљи.
Марија Кармен Абаскал преминула је неколико дана након што је њен случај поново отворио питање колико је постојећи систем становања у Шпанији способан да заштити старије и угрожене станаре.