Растућа популарност странака крајње деснице широм Европе изазива забринутост у НАТО-у да би оне могле да ослабе подршку јавности поновном наоружавању и војној помоћи Украјини.
Приметан је бес бирача у Француској, Италији, Белгији, Немачкој, Пољској и Румунији због високих трошкова живота, што бриселски "Политико" види као могућност да странке деснице "искористе и претворе у противљење помоћи Кијеву", као и противљење све већим издацима националних буџета за одбрану и веће улоге ЕУ у тој области.
Лидерка француског Националног окупљања, Марин ле Пен, прошлог месеца је позвала на ограничавање помоћи Украјини, рекавши: "Финансијски, то више не можемо да поднесемо."
Роберто Ваначи, бивши генерал и посланик Европског парламента који предводи странку крајње деснице Национална будућност, која све озбиљније угрожава позицију премијерке Ђорђе Мелони, позвао је на преиспитивање издатака за одбрану.
"Хајде да проценимо да ли су ти војни издаци оправдани: по мом мишљењу, нису, посебно у време када цене сировина достижу рекордне вредности", рекао је он прошле недеље.
Сад се странке суочавају с тим како да одрже неодрживо – подршку већим буџетима за одбрану, чак и ако то значи надметање са социјалним давањима и другим приоритетима.
"Људи се свуда суочавају са растућим трошковима живота... тако да постоји простор за популистичку реторику о томе колико треба финансијски подржавати Украјину или колико улагати у одбрану", изјавио је Јане Кусела, стални секретар у Министарству одбране Финске.
Ова дилема постаје све израженија како се неколико великих чланица НАТО-а, укључујући Француску, Италију и Пољску, суочава са изборима 2027. године, где странке крајње деснице имају реалне шансе да дођу на власт. Многе земље такође започињу преговоре о буџетима за наредну годину.
За НАТО би успоравање темпа потрошње закомпликовало напоре да се испуни циљ Алијансе о издвајању пет посто БДП-а за одбрану и безбедност до 2035. године.
Четири неименоване дипломате НАТО-а кажу за "Политико" да тај ризик изазива све већу забринутост.
"Већ смо у ситуацији у којој морамо да надокнадимо заостатак" за Русијом, рекао је један војни званичник НАТО-а. "За сада се крећемо узлазном путањом, али ако неко 'затвори славину', постоји ризик од губитка одбрамбених капацитета."
Очекује се да ће европске земље и Канада ове године потрошити 634 милијарде долара на основне потребе одбране, што представља повећање од 11 одсто у односу на 2025. годину. Међутим, подршка јавности има своје границе.
Према резултатима анкете спроведене у августу – коју је анализирао Европски савет за спољне односе, а чији су подаци достављени порталу "Политико" – у осам европских земаља просечно 46,2 одсто испитаника изјавило је да не би подржало већа издвајања за одбрану ако би то подразумевало повећање пореза, док је 35,5 одсто испитаника било за такву меру.
Већи број људи противио се повећању пореза ради финансирања војних издатака у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији и Пољској. С друге стране, испитаници у Холандији, Шведској и Уједињеном Краљевству били су склонији прихватању виших пореза у сврху финансирања војске.
Ове године су у Риму, Бриселу и Мадриду одржани протести против повећања издатака за одбрану, током којих су демонстранти критиковали смањење средстава намењених болницама, универзитетима и социјалним службама.
Такође опада и подршка Украјини; према интерним анкетама НАТО-а спроведеним овог пролећа, она је пала са 59 одсто у 2025. години на 55 одсто ове године, при чему је слање наоружања најмање популаран вид подршке.
Притисак да се преиспитају издаци за одбрану могао би да отежа чланицама НАТО-а финансирање капацитета за које званичници тврде да су неопходни за одвраћање Русије, у тренутку када престонице овог месеца започињу разговоре о дефинисању ратних планова Алијансе, који треба да буду завршени до 2029. године.
Успоравање активности већих чланица, попут Француске и Италије, имало би шире последице јер оне учествују са већим уделом у улагањима у одбрану и помоћи Кијеву, изјавио је један од НАТО дипломата.
"Ако веће земље престану да напредују, онда ће и НАТО престати да напредује", рекао је дипломата. "Слабите НАТО, слабите способност Европе да се брани и чините Украјину... рањивијом."
То би такође могло да утиче на износ средстава намењених одбрани у наредном дугорочном буџету ЕУ, уколико се преговори одуже и на следећу годину, навео је Гунтрам Волф, виши сарадник и аналитичар економије одбране у истраживачком центру "Бројгел".