Инвеститори преувеличавају вероватноћу војног сукоба око Тајвана, изјавио је високи амерички дипломата.
Мајкл Десомбр, помоћник америчког државног секретара за питања Источне Азије и Пацифика, рекао је у четвртак за Си-Ен-Би-Си да инвеститори "прецењују ризик да ће се нешто догодити у Тајванском мореузу".
"Ни Кина ни Сједињене Државе не желе сукоб, а ми смо у стању да га одвратимо", рекао је Десомбр.
Пекинг сматра Тајван делом своје суверене територије и наводи да тежи мирном поновном уједињењу, иако није искључио употребу силе. Острво, које има сопствену управу, и даље представља извор трвења између Кине и САД, које званично воде политику "једне Кине", али настављају да снабдевају Тајпеј оружјем.
Стручњаци, међутим, упозоравају да финансијска тржишта можда нису довољно припремљена за економске последице евентуалне кризе.
Тајван доминира светском производњом напредних полупроводника, снабдевајући тржиште чиповима неопходним за паметне телефоне, возила и системе вештачке интелигенције. Блокада или војна ескалација могли би да поремете производњу и кључне поморске транспортне правце, изазивајући потресе у глобалној трговини и ланцима снабдевања технолошке индустрије.
Сукоб би такође могао да поремети трговинске односе САД и Кине, доводећи до нових царина, извозних ограничења и контроле инвестиција. Посебно би била угрожена азијска тржишта и америчке технолошке компаније.
Према писању портала "Маркетвоч", инвеститори су већ урачунали геополитичке ризике у цене акција повезаних са Тајваном, укључујући и акције гиганта у производњи чипова ТСМЦ.
Аналитичари "Блумберг економикса" проценили су у фебруару да би рат између САД и Кине око Тајвана могао да смањи светски бруто домаћи производ за 10,6 билиона долара, односно 9,6 одсто, већ у првој години.
Према британском аналитичком центру "Чатам хаус", Европска унија била би међу регионима који би претрпели најтеже последице.
Хал Брендс, професор Универзитета Џонс Хопкинс, упозорио је да би Пекинг могао да се одлучи за блокаду или царински карантин уместо за инвазију пуног обима.
"Нико нема добру представу о томе како у цене урачунати ризик од војног сукоба САД и Кине око Тајвана", рекао је он на инвестиционој конференцији у септембру, преноси "Бизнис тудеј".
У међувремену, Пекинг је више пута осудио америчку продају оружја Тајвану као мешање у своје унутрашње послове, захтевајући од Вашингтона да обустави испоруке.
Прошле недеље САД су испоручиле прва два од укупно 66 нових борбених авиона Ф-16 које је Тајпеј наручио у оквиру уговора вредног осам милијарди долара.
Испорука је уследила након разговора америчког председника Доналда Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга, током којих је Си позвао Вашингтон да се успротиви независности Тајвана и да питању Тајвана приступа опрезно.
Вашингтон је прошлог децембра одобрио рекордни пакет наоружања за Тајван вредан 11 милијарди долара.
Трамп је, према медијским извештајима, одложио одобравање још једног споразума вредног 14 милијарди долара, назвавши потенцијалну продају "веома добрим преговарачким адутом" у разговорима са Пекингом.
Амерички званичници тврдили су да је Си наредио кинеској војсци да буде спремна за могућу операцију против Тајвана до 2027. године, иако Пекинг то није потврдио.
Десомбр је, међутим, кинеског лидера описао као веома рационалног актера који би пажљиво одмерио последице војне акције.