
Михаиловић за РТ Балкан: Трамп схватио оно што Брисел не признаје – ЕУ сама себи копа јаму (ВИДЕО)
Док Русија и Сједињене Америчке Државе проналазе заједнички интерес у трговини енергентима, Европска унија наставља политику санкција Москви, иако се суочава са растом цена гаса и неизвесношћу уочи зиме.

Брисел је усвојио 22. пакет санкција Русији, који обухвата стављање на црну листу око 1.600 компанија и појединаца повезаних са одбрамбеним сектором. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен признала је да су цене гаса од краја фебруара скочиле за 140 одсто, док су, према појединим проценама, европска складишта попуњена око 70 одсто.
Истовремено, "Гаспром" је саопштио да је у руска подземна складишта утиснуо рекордне количине гаса и испунио план припрема за предстојећу зиму.
Пуковник у пензији Александар Михаиловић оцењује за "Данас на РТ" да је Трамп, за разлику од европских лидера, схватио да економски интереси сопствене земље морају имати предност.
"Трамп је прагматичан, схватио је куда води бриселска администрација, да су то ратне опције. Они секу грану на којој седе и испод ње копају рупу", каже Михаиловић.
Као пример незадовољства политиком Брисела наводи немачку покрајину Саксонију-Анхалт, где јача отпор политици санкција и такозваном "ватреном зиду" којим се Алтернативи за Немачку (АфД) онемогућава долазак на власт.
"Договарају се да од савезне владе затраже прекид санкција и нешто слично ономе што Трамп ради у вези са енергентима. Пад њихове производње је 4,2 одсто, што је огромна цифра за Немачку, а последице ће се ланчано осетити и у Француској, Великој Британији и другим великим државама", упозорава Михаиловић.
Према његовој оцени, енергетска криза показује ко води рачуна о интересима сопствених грађана, а ко о профиту војноиндустријског комплекса.
"Ово што се сада догађа је прозивка да се види где је ко – ко размишља о својој држави и свом народу, а ко о свом профиту. Њима је рат бизнис, што даље од њихових кућа", истиче Михаиловић.
Трамп има адут у рукаву
Говорећи о америчком договору о набавци руског дизела, Михаиловић сматра да је Трампова одлука тесно повезана са предстојећим међуизборима и растућим незадовољством америчких грађана због поскупљења горива.
"Да нису међуизбори, питање је да ли би Трамп то урадио у овом тренутку. Има страховито велики унутрашњи притисак", каже гост телевизије РТ Балкан.
Ипак, наглашава да такав потез не представља слабост америчког председника.
"Трамп има адут у рукаву – националну енергетску безбедност. Да видим те ратне јастребове којима није у интересу стандард и живот америчког човека, него стратешки пораз Русије, да ли ће смети да гласају за ратну опцију и спрече олакшавање притиска на тржиште", наводи Михаиловић.
Он указује да поделе постоје и унутар Републиканске странке, што би могло да представља додатни проблем уочи избора.
"Ово није слабост Трампа и Америке, већ прагматичност. Трамп гледа интерес Америке и народа. Неће да глуми неки свој его на рачун живота и стандарда грађана", истиче Михаиловић.
Додаје да раст цена енергената не погађа само најугроженије, већ и мала и средња предузећа, која све чешће разматрају пресељење производње.
"Асоцијације предузетника упозоравају да ће се оваквим темпом подизања цена енергената селити, као што се сели и немачка привреда. Мерц изузетно ефикасно ради на деиндустријализацији Немачке", оцењује.
Зеленском 60 дана примирја треба за предах, а не за изборе
Осврћући се на предлог Владимира Зеленског да Русија пристане на 60-дневни прекид ватре како би у Украјини били организовани председнички избори, Михаиловић сматра да Кијеву тај период пре свега треба за реорганизацију војске.
"Ти дани им требају за наоружавање, предах, промену јединица и ротације које су сада заустављене", наводи гост "Данас на РТ".
Према његовим речима, постоје два могућа начина за решавање политичке кризе у Украјини.
"Један је онај који нуди Москва – апсолутна обустава свих ратних дејстава на дан избора, а да се припреме за изборе обаве пре тога. Други, безболнији, јесте мирна транзиција, да се група војних лица и политичара који су за стабилизацију ситуације појави као организовано, колективно тело које ће руководити државом док не дођу времена у којима је могуће организовати праве, слободне изборе", објашњава Михаиловић.
Он сматра да би такво привремено руководство представљало комбинацију војног и политичког врха.
"Мислим да је то најбезболније и да о томе озбиљно размишљају. Говори се да је највећи блокатор свега тога Зеленски", додаје.
Курти жели у Интерпол да би прогонио Србе
Говорећи о настојањима Приштине да постане чланица Интерпола и Савета Европе, Михаиловић оцењује да Аљбин Курти покушава да искористи међународне околности како би ојачао своју политичку позицију.
"Курти покушава да буде велики играч, али се ништа не пита и зависи од тога шта ће му Брисел рећи. Практично су исти они који дају смернице Куртију и они који форсирају рат у Украјини", каже Михаиловић.
Према његовим речима, Курти настоји да се пред својим бирачима представи као политичар који ужива међународни утицај.
"Треба му да уђе у Интерпол да би на црвене потернице ставио све наше органе безбедности, да их прогања", упозорава Михаиловић.
Он оцењује да се приштинске власти, уместо економским развојем, баве притисцима на српско становништво.
"Курти хапси плански, припрема терен за улазак у Интерпол, да оправда захтев и покаже да има толико ратних злочинаца против Албанаца", наводи гост РТ Балкан.
Михаиловић истиче да је очекивао снажнију реакцију државе Србије на хапшења Срба на Косову и Метохији.
"Очекивали смо од државе много већу помоћ. Оваква хапшења не могу да се дешавају у озбиљним земљама", закључује Михаиловић.






