Европске земље би требало да пoвећају производњу оружја, јер ће америчке фабрике углавном бити заузете снабдевањем америчке војске, изјавио је изасланик Вашингтона при НАТО-у, Метју Витакер.
Он је јуче на Варшавском безбедносном форуму рекао да би америчка војна потрошња могла достићи и до 1,5 билиона долара ове године, што би значило су њихови капацитети тренутно недовољни да би задовољили и потражњу из иностранства.
"САД требају пријатељи са производним капацитетима", поручио је Витакер, позивајући Европу да повећа производњу како би задовољила сопствену растућу потражњу за оружјем.
Упозорење долази у тренутку када се Вашингтон бори да обнови залихе ракета исцрпљене ратом против Ирана. Центар за стратешке и међународне студије проценио је да су америчке снаге до краја маја испалиле више од 1.000 крстарећих ракета "томахавк", што представља скоро трећину њихових залиха. Такође су до краја јула потрошиле више 1.500 врхунских пресретача "патриот" или око 65 одсто својих резерви. Ројтерс је такође у августу објавио да је америчка војска искористила готово све своје високопрецизне ракете дугог домета.
Блумберг је у септембру објавио да се чланице НАТО-а суочавају са кашњењима испорука и до неколико година, јер је Вашингтон дао приоритет обнови сопствених залиха. Захтеви Немачке за убрзане испоруке "томахавка" вероватно неће бити испуњени у року од пет година, наводи се у извештају.
Европа је у проблему због несташице оружја након што је донирала милијарде Украјини. Процена Европске одбрамбене агенције представљена у септембру идентификовала је значајне недостатке у противваздушној и ракетној одбрани, муницији и другим основним капацитетима. Напори за производњу пресретача "патриот" у Немачкој још нису уродили плодом.
Витакер је рекао да је Европа четврти приоритет Вашингтона по питању безбедности, иза безбедности САД, западне хемисфере и Пацифика. Ипак, поручио је европским званичницима да их и даље воле и да се САД "не повлаче", већ да "само траже да иступе".
Такође је позвао НАТО да модернизује базе, ланце снабдевања горивом и аранжмане за распоређивање како би се снаге и опрема преместиле из западне у источну Европу, "где бисмо очекивали сваки будући сукоб". Најавио је да неће бити нових одлука о премештању.
Од повратка на дужност, председник САД Доналд Трамп је предузео мере за смањење америчких војних обавеза у Европи. Више пута је критиковао чланице НАТО-а због недовољне потрошње и захтевао да преузму већу одговорност за сопствену одбрану.
Европске владе су у међувремену повећале војну потрошњу, наводећи наводе да би Русија могла да нападне неку земљу НАТО-а до краја деценије. Москва је више пута одбацила тврдње да планира да нападне Европу, али је упозорила да ће се НАТО суочити са потпуним војним одговором ако први нападне Русију.