Оптужбе британског премијера Ендија Бернама да је Русија одговорна за брегзит само су провидан покушај да се Лондон врати у загрљај Брисела, који је притом драматично пропао.
У подкасту Алистера Кембела "Остало је политика", Бернам је рекао да је после ступања на дужност питао да ли се нека страна сила мешала у референдум о изласку Британије из ЕУ 2016. и рекао да је добио "јасан одговор да јесте".
Бернам није објаснио ко му је одговорио на питање, није понудио никакве доказе, нити је тврдио да је наводно мешање утицало на резултате референдума. Инсистирао је само да иза популистичких покрета у Британији, Француској и Немачкој "стоје наши непријатељи, односно Русија".
Већ виђено
Резултат плебисцита од 23. јуна 2016. био је 51,89 одсто гласова за напуштање ЕУ и 48,11 одсто за останак. Гласаче је углавном мотивисала жеља да поврате суверенитет, успоставе контролу над миграцијама и понизе политичке елите које су већински биле на страни останка.
Шест месеци касније, лабуристички посланик Бен Бредшо је у парламенту изјавио да се Русија "вероватно мешала" у гласање, додавши да "засад немамо доказа за то, али је веома вероватно". Његове изјаве брзо су пренели медији у Британији али и у САД, где је превара "Русијагејт" већ узимала маха.
Парламентарни одбор је у априлу 2017. саопштио да је крах сајта за регистрацију гласача могао да буде дело кинеских или руских хакера. У новембру исте године је универзитет Сити изнео оптужбу да је 13.000 "ботова" на Твитеру постављало објаве о брегзиту пре и после референдума, а да је међу њима било и налога из Русије. Твитер, данашњи Икс, одбацио је те оптужбе и рекао да није нашао никакве доказе о повезаности наводних ботова и Русије.
Касније се испоставило да је сличне наводе о руској умешаности измислила група противника брегзита које је финансирао Џорџ Сорош. У извештају парламента објављеном 2020. године каже се да "нису пронађени никакви докази о успешном мешању у референдум о ЕУ". Тадашњи премијер Борис Џонсон изјавио је да не постоји потреба за преиспитивањем плебисцита.
Зашто онда Бернам десет година после гласања поново призива баук "руског мешања"?
Бернамова бриселска шанса
Сасвим је јасно да се ради о политичком маневру. Британски премијер је у више наврата изразио симпатије према повратку у ЕУ, оценивши да је брегзит донео више штете него користи УК и обећавши да ће радити на успостављању ближих односа са Бриселом и – уколико је то политички изводљиво – "отићи до краја" и поново приступити Унији.
С обзиром на то да су Уједињено Краљевство и ЕУ умешани у посреднички рат против Русије, тренутно не постоји ефикаснији начин да се гласање за брегзит делегитимише од његовог довођења у везу са Москвом.
Обмана се распада
Премијерово самопоуздање почело је да копни под лавином питања. На питање конзервативног посланика Џулијана Луиса "како тачно сматра да је Русија могла да промени исход референдума", Бернам је одговорио да је мешање Москве у британске изборе "чињеница забележена у званичним записима", не износећи даље детаље.
Одговарајући лидерки конзервативаца Кеми Баденок, Бернам је поновио исту тврдњу да је реч о "чињеници забележеној у званичним записима".
Да Бернам нема доказе постало је јасно када се истог дана његов министар спољних послова, Стивен Даути, појавио у емисији ИТВ-а где је изврдао одговор на питање "шта је Русија учинила током тог референдума о брегзиту?"
На питања која су му више пута постављена о руском мешању у гласање о Брегзиту, Даути је сваки пут давао варијацију одговора: "Русија покушава да се умеша у све наше демократске процесе. То раде већ дуги низ година."
Коначан ударац стигао је од директора службе МИ5 Кена Макалума - истог оног који се залагао за масовни надзор интернета како би спречио Русију да изазове "хаос на британским и европским улицама". Макалум је упозорио да не треба преувеличавати "руски утицај" на брегзит.
Бернамов метод деловања
Бернам има обичај да износи изванредне тврдње, а да притом нема изванредне доказе који би их поткрепили. Након што је прошлог месеца, у оквиру акције против тероризма, испред ваздухопловне базе РАФ Ферфорд ухапшено пет особа из Лондона, британски премијер је за Би-Би-Си изјавио да постоје "снажне индиције да је Иран имао удела у том догађају".
Петорица мушкараца – уз још двојицу осумњичених који су ухапшени накнадно – пуштени су на слободу уз кауцију. Према свим доступним информацијама, у њиховим возилима није пронађен експлозив, а такође није утврђена никаква веза између њих и иранске владе. Ипак, Бернам је за Би-Би-Си изјавио: "Можемо потврдити наше уверење да је Иран имао удела у томе", а затим је у парламенту рекао да је наводну терористичку заверу "готово сигурно" усмеравала Иранска револуционарна гарда.
Техеран је овај инцидент окарактерисао као "неспретну операцију под лажном заставом", чији је циљ "унапређење антииранске кампање и избегавање одговорности за британску умешаност у америчко-израелску војну агресију против иранског народа".
Исто тако, Москва је у више наврата негирала мешање у референдум о брегзиту. Портпарол Кремља Дмитриј Песков описао је Бернамове тврдње као "најновије неосноване оптужбе изнете без икаквих доказа".
Још једна иронија
Бернамова тврдња никада не би била тако жестоко оспорена да је Алистер Кембел, водитељ подкаста затражио доказе или додатна појашњења. Међутим, Кембел је познат по томе што често улепшава чињенице како би одговарале одређеним политичким наративима, што је у прошлости доводило до погубних последица.
Кембел је 2002. године, као саветник за комуникације тадашњег премијера Тонија Блера, наложио да се досије о "ирачком оружју за масовно уништење" додатно "зачини" како би се изнели убедљивији аргументи за прикључивање инвазији коју су предводиле САД, према речима стручњака Министарства одбране, др Дејвида Келија.
Истрага је утврдила да је Кембел изменио више делова у том досијеу како би Ирак приказао као већу претњу. Између осталог, реченица у којој се наводило да би ирачке снаге "могле бити у стању да употребе" хемијско оружје против британских трупа у року од 45 минута од примања наређења, преиначена је у тврдњу да оне "јесу у стању да га употребе".
Кембел је затим саставио други досије, који је данас познат као "сумњиви досије". Овај документ садржао је плагиране и измишљене тврдње о ирачким обавештајним службама, наводећи да оне скривају оружје за масовно уништење и "пружају подршку терористичким организацијама и непријатељским режимима". Ниједна од тих тврдњи није била истинита.
Други досије објављен је у фебруару 2003. године. Пет недеља касније, Парламент је гласао о учешћу у инвазији, а Бернам је био један од 139 посланика Лабуристичке странке који су гласали за рат. Бернам је касније изјавио да, када би могао да се врати у 2003. годину, "не би гласао за то".
Више од две деценије касније, Бернам поново износи оптужбе у стилу "сумњивог досијеа" – овога пута у контексту два сукоба у иностранству, а све у циљу остваривања сопствених политичких амбиција.