Свет

Нетанјаху је преживео своје непријатеље: Може ли и сопствене гласаче?

Његове присталице очекују још један повратак на власт, али некадашњи симпатизери кажу да су се илузије распршиле, док се земља приближава изборима
Нетанјаху је преживео своје непријатеље: Може ли и сопствене гласаче?Getty © Erik Marmor / Stringer

Док се израелски премијер Бенјамин Нетанјаху бори да задржи власт, његове присталице му приписују заслуге за јачање земље и пораз њених непријатеља. С друге стране, они који су га некада подржавали сматрају његово вођство одговорним за догађаје од 7. октобра и сада траже алтернативе, како на левици, тако и на десници.

С обзиром на то да је до избора у Израелу остало мање од месец дана, Нетанјахуа очекује тешка борба за опстанак на власти, оцењује Елизабет Блејд, дописница РТ са Блиског истока.

Анкете показују да то неће бити лак задатак. Недавна анкета листа "Маарив", једног од водећих израелских дневних листова, предвиђа да ће његова странка, Ликуд, освојити само 20 од укупно 120 места у Кнесету (израелском парламенту) – што је пад од 12 посланичких места у односу на резултат остварен на изборима 2022. године.

Пад рејтинга

Пад рејтинга странке Ликуд није велико изненађење. Нетанјаху и његова влада суочавају се са оптужбама да нису успели да спрече нападе од 7. октобра 2023. године, у којима је убијено више од 1.200 Израелаца, док је 251 особа одведена у Газу као талац.

Такође је изложен критикама због спровођења низа контроверзних политика које се тичу правосуђа и медија; због останка на власти упркос истрагама о корупцији које су довеле до оптужби за примање мита, превару и злоупотребу поверења; као и због тога што је допринео све већој изолацији Израела на међународној сцени.

Верујемо у Бибија

Ипак, изненађујуће је да анкета листа "Маарив" показује како око 40 одсто испитаника и даље жели да Нетанјаху остане премијер Израела.

Иако (понеки) признају да није спречио нападе 7. октобра, његове присталице ипак наводе дугачку листу Нетанјахуових достигнућа.

За њих је он човек који је савладао израелске непријатеље, супротставио се нуклеарним амбицијама Ирана и ојачао позицију Израела у региону. Под његовим вођством, Израел је продубио односе са Сједињеним Државама и проширио своје дипломатске везе путем Аврамовских споразума, нормализујући односе са Уједињеним Арапским Емиратима, Мароком и Бахреином 2020. године. За време његове владавине, Израел је такође доживео економски процват, залажући се за отворенију економију засновану на тржишним принципима, приватизацији и конкуренцији – што је помогло да се ова држава позиционира као глобални технолошки центар.

Проблем је, међутим, у томе што Нетанјахуов коалициони блок, према анкетама, нема довољно посланичких места да достигне кључни праг од 61. Да би превазишао ову препреку, Нетанјаху ће морати или да оствари бољи резултат од очекиваног на дан избора, или да убеди чланове супротстављеног, такозваног "блока за промене", да би удруживање снага с њим била боља опција.

Он је извео овај политички маневар раније. Године 2020. убедио је Бенија Ганца, тадашњег лидера странке Плаво и бело, да формирају владу националног јединства, чиме је окончан једногодишњи политички застој.

Године 2023, убрзо након напада које је предводио Хамас, учинио је то поново, формиравши владу за ванредне ситуације заједно са Ганцом.

Овог пута, према мишљењу израелских аналитичара, такав аранжман је мало вероватан, углавном зато што политичари из супротног табора више немају поверења у Нетанјахуа нити у његова обећања.

Многи израелски политичари су отворено изјавили да се ни под којим условима неће придружити његовој влади. Списак је дугачак и укључује бивше премијере Нафталија Бенета и Јаира Лапида, као и друге претенденте на највишу функцију, попут Гадија Ајзенкота и Авигдора Либермана.

Међутим, Бибијеве присталице са којима је РТ разговарао сматрају да је Нетанјаху толико искусан политичар да би ипак могао да изненади своје противнике.

"Нетанјаху је мађионичар. Толико пута је политички 'сахрањиван', а ипак је још увек ту, док су сви његови ривали изгубили на значају", рекао је један. "Бибија не треба потцењивати. Слажем се да му неће бити лако да формира владу, али он зна како да маневрише унутар система и сигуран сам да ће на крају пронаћи решење, формирати владу и остати на власти", додао је други.

Рат као политичко средство?

Критичари, пак, тврде да Нетанјаху можда неће морати ни да размишља о коалиционим преговорима. Они страхују да би могао да покрене нови круг сукоба са Ираном, чиме би изгледи за одржавање избора били одложени за далеку будућност.

Њихове бојазни нису неосноване. Недавно је начелник Генералштаба израелске војске Ејал Замир, упозорио да би рат са Ираном могао да одложи гласање.

Сам Нетанјаху је крајем септембра упутио забрињавајућу поруку, тврдећи да постоје "индикације" да би непријатељи Израела могли да нападну земљу уочи избора, те је обећао одмазду уколико до таквог сценарија дође.

Од Нетанјахуа до Бен Гвира

Постоје, ипак, многи који неће поново гласати за Нетанјахуа, а како Ликуд нема алтернативу, окрећу се другим кандидатима.

Део намерава да подржи Јаира Голана и Демократе – левичарску, либерално-ционистичку странку која се залаже за снажну безбедносну политику, уз истовремено тражење дипломатских решења за израелско-палестински сукоб.

Други за Итамар Бен Гвира, лидера тврдокорне странке Јеврејска снага, који је обављао је функцију министра за националну безбедност у актуелној Нетанјахуовој влади.

Он се противи палестинској државности, залаже се за оштар став према палестинским милитантима, а 2007. године је осуђен због подстицања на расизам и пружања подршке терористичкој организацији.

Окрени-обрни, Нетанјахуова дугогодишња доминација више га не чини аутоматским избором. И сада, све већи број оних који су некада подржавали Ликуд може да замисли будућност без њега.

image
Live