Политичар који влада Израелом, а слави убице и екстремисте: Ко је Итамар Бен-Гвир

Док је светска јавност последњих дана фокусирана на снимке понижавања и злостављања чланова "Сумуд флотиле" након њиховог привођења у Израелу, у центру нове дипломатске буре поново се нашао један човек – Итамар Бен-Гвир.

Шта се заиста крије иза израелског напада на Либан

Нови талас осуда уследио је пошто су објављени снимци приведених активиста "Глобалне Сумуд флотиле", који клече везаних руку, док им се Бен-Гвир подсмева.

Европска комисија оценила је третман активиста као потпуно неприхватљив, а бројне државе затражиле су објашњења од Израела.

Француска је потом забранила Бен-Гвиру улазак у земљу, наводећи да је његово понашање према европским држављанима било неприхватљиво.

Међутим, за познаваоце израелске политичке сцене, овакве контроверзе нису ништа ново.

Бен-Гвир је рођен 1976. године у Израелу и политички је стасао у оквиру радикалног каханистичког покрета, који се залагао за етнички национализам и оштар однос према Арапима.

Његова политичка биографија годинама је била испуњена инцидентима, судским процесима и провокацијама.

Израелски медији и међународне организације често га описују као једног од најекстремнијих политичара који су икада ушли у владу те земље.

Ширу пажњу јавности привукао је још деведесетих година, када се појавио на телевизији машући амблемом украденим са аутомобила тадашњег премијера Јицака Рабина, уз поруку да су "стигли до његовог аутомобила, па ће стићи и до њега".

Неколико недеља касније Рабин је убијен. Тај догађај остао је једна од најмрачнијих сенки над Бен-Гвировом каријером, али и најавио у којем правцу ће се иста одвијати.

Током година више пута је осуђиван због подстицања расизма и подршке екстремистичким организацијама. Израелски судови теретили су га десетинама пута, а осуђен је у најмање осам наврата.

Ипак, уместо да буде политички маргинализован, Бен-Гвир је постепено градио имиџ "човека који говори оно што други не смеју".

По струци адвокат, прославио се бранећи јеврејске екстремисте оптужене за терористичке нападе над Палестинцима.

У његовој кући годинама је висио портрет Баруха Голдштајна, јеврејског екстремисте који је 1994. у Хеброну убио 29 Палестинаца у џамији. Бен-Гвир је касније тврдио да је фотографију уклонио, али је она остала симбол његових идеолошких уверења.

Наш избор

Самсонова доктрина: Нуклеарна опција, последња шанса за Израел?

Као лидер крајње десничарске странке "Оцма Јехудит" ("Јеврејска моћ"), Бен-Гвир је годинама био на маргинама политике, све до великог померања израелске сцене удесно.

После избора 2022. године постао је министар националне безбедности у влади Бенјамина Нетанјахуа, добивши контролу над полицијом и затворским системом.

Од тада је готово непрекидно у центру пажње.

Његове посете комплексу џамије Ал Акса у Јерусалиму изазивале су протесте широм Блиског истока.

Палестинци су их доживљавали као провокацију и покушај промене статуса једног од најосетљивијих светских светилишта.

Током рата у Гази постао је један од најгласнијих заговорника још оштријих војних мера. Више пута је критиковао Нетанјахуа да није довољно радикалан, противио се примирју и захтевао још чвршћи однос према Палестинцима и затвореницима.

Почетком 2025. чак је накратко напустио владу у знак протеста због договора о прекиду ватре, да би се касније вратио након наставка израелских удара у Гази.

Његова реторика све чешће изазива реакције и на Западу. Велика Британија, Канада, Аустралија, Нови Зеланд и Норвешка већ су 2025. године увеле санкције њему и министру Безалелу Смотричу због подстицања насиља над Палестинцима. Холандија му је такође забранила улазак у земљу.

Најновији инцидент са "Сумуд флотилом" само је додатно продубио уверење да, где год се појави, изазива дипломатску кризу.

Активисти су оптужили израелске снаге за злостављање, физичко насиље и понижавање након пресретања бродова који су превозили хуманитарну помоћ за Газу.

Наш избор

Израел се претвара у нову Газу: Да ли је нестао Бенјамин Нетанјаху

Бен-Гвир је потом објавио снимке приведених активиста, што је изазвало оштре реакције чак и међу појединим израелским савезницима.

Француска је реаговала најоштрије и званично му забранила улазак у земљу, док су поједине европске владе затражиле и шире санкције на нивоу Европске уније.

Ипак, упркос свим контроверзама, Бен-Гвир у Израелу има снажну базу подршке.

Његови симпатизери га виде као политичара који "не попушта под међународним притиском" и који без устезања брани израелске интересе. Критичари, међутим, упозоравају да је његов успон доказ дубоке радикализације израелске политике и да његови потези додатно изолују Израел на међународној сцени.

Управо због тога, име Итамара Бен-Гвира данас далеко превазилази оквире израелске унутрашње политике.

За једне је симбол националистичког отпора и безбедносне политике без компромиса. За друге – лице модерне екстремне деснице које је од политичке маргине стигло до самог врха државе, што је чини изузетно опасном.