Европски лидери могу да обећавају помоћ Украјини непрекидно, могу и да испостављају рачуне сопственим пореским обвезницима, али постоје ствари које се не могу купити ни за све европске милијарде. А такви су, рецимо, амерички обавештајни подаци и сателитске комуникације, од којих у великој мери зависе украјинске војне операције.
Колико је Кијев зависан од америчке технологије показало се ове недеље, када је поново ескалирао сукоб Доналда Трампа и Владимира Зеленског. Након што је амерички председник постигао споразум са Москвом о испорукама руског дизела, шеф кијевског режима је оптужио Вашингтон за издају, а Трамп поручио да је шеф кијевског режима препрека миру и да је време за новог председника Украјине.
Убрзо су уследиле и жалбе Кијева да више не добија правовремена упозорења о руским балистичким ракетама, док су ограничења америчког сателитског система "Старшилд", војне верзије "Старлинка", пореметила рад украјинских дронова.
Према медијским извештајима, амерички изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер претходно су упозорили украјинску делегацију да није требало да игнорише Трампове захтеве за обуставу напада на руске рафинерије. Подсетили су их и на "све што су САД учиниле за Украјину".
Али Кијев је поруку схватио као претњу.
Ништа без америчких сателита
Европске чланице НАТО-а немају капацитете који би могли да замене амерички систем раног упозоравања на лансирање балистичких ракета.
САД користе систем SBIRS, који се ослања на шест сателита који круже око Земље на 36.000 километара, опремљених инфрацрвеним сензорима за откривање ракетних лансирања. Њихови подаци омогућавају благовремено активирање противваздухопловне одбране и процену путање пројектила. На тај систем ослањају се и остале чланице НАТО-а, које нису развиле сопствену и једнако ефикасну алтернативу.
Француска располаже са три извиђачка сателита CERES, Немачка има радарски систем SARah, док Велика Британија користи три извиђачка авиона RC-135W. Међутим, њихове могућности далеко су скромније од америчких.
Вашингтон располаже и сателитима Националне извиђачке канцеларије и специјализованим авионима који прикупљају податке о руским системима противваздухопловне одбране. Према медијским извештајима, амерички обавештајни подаци користе се и приликом планирања украјинских напада дубоко на руској територији.
"Старлинк" нема европског двојника
Још је већи проблем замена сателитског интернета. Мрежа "Старлинк" и њена војна верзија "Старшилд" располажу са више од 11.000 сателита у ниској Земљиној орбити, који омогућавају брзу и стабилну комуникацију.
Терминал "Старлинк мини" тежак је свега 1,1 килограм, има уграђену антену и може да се користи чак и на мањим дроновима. Уз то, потрошња електричне енергије је мала, што је посебно важно у војним операцијама.
Најближа европска алтернатива је "Eutelsat OneWeb", чија мрежа већ допуњује амерички систем у Украјини. Међутим, он има нешто више од 600 сателита, а његови терминали су знатно тежи и троше више енергије. Поједини модели теже више од десет килограма, што их чини непрактичним за употребу на мањим беспилотним летелицама.
Како је за Ројтерс оценио независни сателитски стручњак Кристијан Фрајхер фон дер Роп, "OneWeb" се и даље ослања на технологију и архитектуру осмишљену пре десет година.
Европски сателити постоје, али географија не помаже
Ни остали европски пројекти не нуде брзо решење:
Луксембуршки систем O3b mPOWER располаже са 13 сателита у средњој Земљиној орбити и користи се и за потребе НАТО-а. Ипак, његово покривање ограничено је на подручје између 50 степени северне и јужне географске ширине, што значи да је велики део Украјине, укључујући Кијев, изван домета.
Европски програм GOVSATCOM, који обједињује комуникационе капацитете више држава чланица ЕУ, такође нема довољне могућности да замени "Старлинк".
С друге стране, европски систем IRIS², замишљен као будућа алтернатива америчким сателитским мрежама, још је годинама далеко од оперативне употребе. Исто важи и за канадски "Telesat Lightspeed".
Амерички "Amazon Leo" тек је у ограниченој пробној фази, а тешко је очекивати да би америчка компанија која сарађује са Пентагоном пркосила одлукама Беле куће како би помогла Бриселу.
Не може се све купити еврима
Украјинска зависност од америчке технологије тако је постала још један инструмент притиска у рукама Доналда Трампа.
Док европски лидери уверавају Зеленског да ће наставити да финансирају Кијев, испоставља се да новац није довољан за замену инфраструктуре коју су САД градиле деценијама. А да Европа у кратком року не може да замени "Старлинк" схватила је чак и шефица европске дипломатије Каја Калас, која је јуче то и признала.
Брисел може да обећава милијарде, може чак и да их пребаци Украјини на рачун, али чак и кад би их Кијев потрошио у намењене сврхе, прекидач за сателитске комуникације и даље би се налазио у америчким рукама. А ако Вашингтон одлучи да га искључи, Европа нема са чиме да осветли пут украјинској војсци.