
Пет изазова за НАТО: Шта мучи војне планере Запада?

НАТО овог месеца почиње преговоре о томе како ће изгледати ново наоружање и формације потребне за рат против Русије, и ко и како ће за њих да плати, јавља "Политико ЕУ".
Разговори о "политичким упутницама", првој од пет етапа процеса "одбрамбеног планирања", почињу за неколико дана, наводи бриселски лист. Све 32 чланица блока мораће да испуне усаглашене норме до 2029. године.
"Имамо амбиције да ово буде трансформативни циклус, а не нешто са полице", изјавио је француски адмирал Пјер Вандије, задужен за трансформације и будућност ратовања у врховном штабу НАТО-а.
Ово неће бити нимало лак изазов, каже за "Политико" 15 садашњих и бивших НАТО званичника и дипломата.
"Биће тешко. Подела рада, како са Американцима, како да се амбиције уклопе у политичке приоритете… велики је то посао", рекао је један дипломата.
Највећи изазов представљају планови америчке администрације да повуче велики део војске из Европе, што би могло да остави НАТО без способности попут точења горива у лету, сателита за везу и шпијунажу, или далекометних ракета.
Међу нерешеним питањима су колико је свака чланица спремна да потроши, колико Европа може без САД, и у коликој мери НАТО треба да се ослони на роботе и вештачку интелигенцију.
Прво и пре свега, НАТО мора да дефинише амбиције: колико војске и војне опреме жели да има. Ранији консензус је захтевао 18 резервних бригада од по 5.000 војника за кризне ситуације ван територије блока, попут рата у Авганистану или напада на СР Југославију 1999. Међутим, америчке намере да преобликује алијансу у "НАТО 3.0" могле би да значе крај мањих операција.

Биће речи и о брзини процеса планирања због напретка у развоју ратне технологије, од АИ до робота, као и конвенционалној војној подршци чланицама које поседују нуклеарно оружје (САД, Велика Британија, Француска).
Други изазов је како попунити "америчку празнину". Вашингтон је већ повукао један број стратешких бомбардера, ловаца, дронова, подморница и разарача. Планирана ревизија војног распореда очекује се у децембру, усред НАТО преговора. Страхује се да би САД могле да повуку и системе које европске чланице немају, попут тешких транспортних авиона.
"Не тако давно, НАТО процес је био да урадимо предрачун шта нам треба, а онда кад испадне да немамо довољно, САД ускоче и попуне празнину. Више није тако", рекао је Камил Гранд, бивши високи функционер НАТО-а, а сада шеф војног лобија АСД.
Једно од предложених решења је да свака земља добије свој бојеви задатак, како би НАТО био флексибилнији.
"Не морамо да имамо хиљаде 'томахавка' ако можемо да имамо јефтиније алтернативе", рекао је Фабрис Потије, некадашњи директор планова у НАТО-у, а сада директор консултантске куће "Расмусен глобал".
Трећи изазов су регионалне поделе. НАТО је можда превише оптерећен Русијом на рачун других претњи, верују неки од саговорника "Политика". На папиру, НАТО на безбедност гледа као на "питање 360 степени". У пракси, блок се оријентисао скоро искључиво на исток, против Русије, и однедавно на север, због притиска америчке администрације око Гренланда.
"Има превише севера. Време је за ресет", рекао је један неименовани дипломата.
Неке од чланица хтеле би да се више пажње посвети јужном и југоистичном крилу, од Либије до Црног мора.
Четврта дилема је између дронова и тенкова. Доминација беспилотних летелица и возила на украјинском ратишту покренула је расправу о приоритетима инвестиција у војну опрему. Уместо класичних тенкова и артиљерије, европске чланице већ прелазе на дронове. Тако Британија планира "хибридну флоту" која би се ослонила на беспилотне подморнице "тип 93", Француска инвестира више од 8,4 милијарде евра у развој дронова, а Немачка планира да идуће године оснује први беспилотни пук.
"Један од разлога што сви нагињу беспилотним системима је што наша друштва старе, па имамо проблем са људством", каже Гранд, француски лобиста.
Посебан изазов је како да се на руску технологију одговори без пробијања војних буџета. Адмирал Вандије каже да Русија производи девет милиона дронова годишње, што би за НАТО био "прилично радикалан напор". Његов предлог је да се оружје купује "моделом претплате", што би решило проблем застарелости.
Пети и последњи изазов су наравоученија из Украјине.
"Има много лекција из тог сукоба за нас, али ми не желимо да водимо ту врсту рата", рекао је главнокомандујући НАТО-а, амерички генерал Алексус Гринкевич, у говору Европском парламенту почетком месеца.
Већина чланица је импресионирана украјинском копненом војском и брзим технолошким развојем дронова, ракета и система за управљање војним операцијама.
Неке чланице НАТО-а сада траже већу војну и индустријску сарадњу са кијевским режимом, док друге сматрају да тамошњи начин ратовања одудара од доктрине блока, која захтева далекометне прецизне ударе, доминацију у ваздуху и брзе маневре на земљи.





