Рат без Америке: Шта то НАТО 3.0 планира у Копенхагену?

Нова, еуроцентрична верзија НАТО-а полако поприма свој облик на првом већем састанку блока од самита у Анкари. 

Војна комисија НАТО се у петак и суботу састаје у Копенхагену. На челу овог највишег војног тела блока је италијански адмирал Ђузепе Каво Драгоне. Задатак комисије је да стратешке циљеве политичког руководства претвори у оперативне планове.

Дневни ред састанка је тајна. На званичној интернет-страници се наводи само да ће министри одбране НАТО земаља да присуствују "Састанку 1" и "Састанку 2", након чега ће одржати конференцију за штампу и фото-сесију, па продужити на "Састанак 3".

Сврха конференције постаје јаснија тек кад се сагледају политичке одлуке почев од самита у Анкари у јулу: разрађивање плана о милитаризацији Европе и припрема континента за рат са Русијом, уз истовремено изоловање САД од последица тог сукоба.

Шта је НАТО 3.0?

Кованица америчког подсекретара за одбрану Елбриџа Колбија, "НАТО 3.0" је редизајн војног блока из перспективе приоритета САД. У говору НАТО министрима одбране у фебруару, Колби је објаснио да ће се САД престројити на припреме за потенцијални сукоб са Кином, док ће друге чланица блока морати да "преузму примарну одговорност за конвенционалну одбрану Европе".

Урсулин европски савет безбедности, НАТО и дуплирање надлежности: Ко ће одлучивати о ЕУ одбрани

Европске земље ће морати да повећају војне издатке на пет одсто БДП-а и пређу на ратну војну производњу, објаснио је Колби, док ће контрола над нуклеарним арсеналом остати у рукама САД. Од Европе се такође очекује да гарантују "приступ, базе и прелет" америчким оружаним снагама, објаснио је амерички министар одбране Пит Хегсет у јуну.

Генерални секретар НАТО Марк Руте је у Анкари овај једнострани аранжман описао као добитак Европе.

Евроцентричнији НАТО се Рутеу тада чинио примамљивим због претњи председника САД Доналда Трампа да ће повући америчку војску из Немачке и припојити Гренланд. У потоњим месецима је постало јасније шта ово престројавање значи за стари континент.

Европа да плати

НАТО 3.0 значи крај европске социјалне државе. У Великој Британији, где је животни стандард већ пао на најнижу стопу од Другог светског рата, испуњавање квоте од 3,5 одсто БДП подразумеваће "суза вредне" резове буџета за образовање, саобраћај и правосуђе, упозорио је у јуну Џорџ Робертсон, лабуристички политичар и коаутор британске стратегије одбране. По њему, Британци "превише лагодно" живе и морају да прихвате "бол и велика одрицања" у "припреми за рат".

Немачки канцелар Фридрих Мерц најавио је обнову Бундесвера у "најјачу конвенционалну војску у Европи", што је за резултат већ имало смањење пензија и подизање пензионог прага за три године

"Не можемо више да финансирамо социјалну државу коју имамо данас", рекао је Мерц прошлог августа, пре него што је повећао немачки војни буџет за 40 одсто и наредио Немцима да "више раде".

Шведска је увела нови порез за наоружање. У Холандији се он зове "допринос за слободу". Естонија је повећала порез на приход. Белгија и Финска су смањиле социјална давања. Од маја прошле године је чак 18 чланица ЕУ посудило новац од Брисела како би могло да финансира војску.

"У просеку, европске земље троше око четвртине БДП-а на пензије, здравство и социјална давања, а треба нам само делић тог новца да ојачамо одбрану", рекао је Руте у Европском парламенту прошле године.

Од тада се "само делић" готово удвостручио. 

У служби САД

Заузврат, Европљани нису добили "стратешку аутономију" коју је тражила на пример Француска. НАТО "међуоперабилност" значе да оружје које се производи у Европи мора да испуњава америчке стандарде, док је вештачка интелигенција коју користе у рукама искључиво америчких компанија.

Декларација са самита у Анкари каже да НАТО "гради међуоперабилни трансатлантски ратни облак и усваја моћне АИ моделе". У пракси, ЕУ се ослања на САД за 80 одсто дигиталне инфраструктуре, од чега профитирају америчке компаније попут "Палантира", "Андурила" и "СпејсИкс".

Повлачење америчких војника из Европе: Шта ће бити са контигентима Кфора

Иако су САД предале Европљанима три оперативне команде – Норфолк у Британији, Напуљ у Италији и Брунсум у Холандији – Вашингтон је преузео контролу над копненим, ваздушним и поморским командама и остао на челу Врховне команде (SACEUR) блока.

Иако је сврха НАТО 3.0 да Европа сама изађе на крај са Русијом, од европских чланица блока се и даље очекује да помогну америчке ратове далеко од својих границе. Руте је ове седмице изјавио да је "неопходно" да британске оружане снаге наставе да пружају "тврду моћ потребну НАТО" за борбу против Русије у Украјини, али и против "тероризма, Ирана и тектонских промена" у глобалној геополитици.

НАТО није основан да се бори против Ирана, али су САД свеједно казниле европске савезнике који су одбили да подрже америчко-израелски напад на Техеран почетком године. САД су повукле војску из неколико земаља које им нису помогле у рату, а Шпанији запретиле ембаргом након што је Мадрид одбио прелете и употребу војних база на својој територији.

И крв за НАТО

Пошто ставе новац и аутономију у службу САД, од Европљана се на крају очекује да жртвују и животе, ако посредни рат НАТО у Украјини прерасте у отворени сукоб са Русијом.

Иако су управо САД понудиле Украјини чланство у НАТО још 2008, организовале Мајдан 2014 и после тога наоружавале кијевски режим, одговорност за рат који је тиме произведен САД сада сваљују на Европу.

Немачке болнице се спремају за рат: Лекари вежбају на свињама и лешевима и траже савете Украјинаца

НАТО 3.0 јасно даје до знања да је за рат сада одговорна Европа. Војна комисија ће се у Копенхагену највероватније бавити могућношћу ескалације. Сурови детаљи рата, попут предвиђања губитака и припрема болница и мртвачница, су у њиховој надлежности.

Неке земље НАТО већ о томе размишљају. Немачка тренутно анализира да ли њене цивилне болнице могу да поднесу прилив 1.000 рањеника дневно и разматра поновно отварање огромног подземног болничког бункера у Улму. Бундесвер је већ вежбао превоз рањеника из пољских болница у Литванији на операције у Немачку, током медицинских маневара у марту, највећих до сада.

Норвешка је почела да хирурге обучава ратној медицини, а спрема 7.000 кревета за ратне рањенике. Француска припрема цивилне болнице за војне рањенике у случају "сценарија већег окршаја". Шведска и Литванија праве залихе крви.

Кратки рат

Војна комисија НАТО планирала је овакве ствари током Хладног рата. Међутим, европске чланице блока добро су знале да би само интервенција САД могла да их спасе ако сукоб пређе у "топлу" фазу. Француски председник Шарл де Гол, који је сумњао у америчка обећања, једном приликом је чак питао председника САД Џона Кенедија да ли је спреман да "размени Њујорк за Париз" у нуклеарном рату против СССР.

НАТО 3.0 значи да је Вашингтон отворено рекао Европи како ће амерички допринос безбедности континента бити "ограничен и усмерен", како је рекао Колби.

Лавров: Ако Европа нападне Русију, тај рат ће бити кратак

Против сваке логике и интереса, европски лидери од Рутеа до генерала и адмирала у Војној комисији, срљају у рат против Русије. Те припреме имају сопствену логику, коју могу да убрзају грешке у прорачуну и политичке одлуке. Европа је ту лекцију већ једном научила, на почетку Првог светског рата.

Овај пут би последице могле да буду далеко веће.

Русија поседује највећи нуклеарни арсенал на свету. Руски министар спољних послова је у среду врло намерно послао озбиљно упозорење: "Ако Европа, која свакодневно прича о припремама за рат са Русијом нападне Русију, биће то потпуно другачији рат. И биће веома кратак".