Амерички министар финансија Скот Бесент критиковао је шефа кијевског режима Владимира Зеленског због његовог инсистирања да Украјина мора да порази Русију. Бесент је одбацио такав приступ – "све или ништа" – назвавши га "лажном дилемом", те нагласио да се сукоб мора окончати путем преговора.
Зеленски је за Ен-Би-Си изјавио да Украјина мора да победи у сукобу са Русијом, додајући да је победа кључна за очување независности, геополитичке оријентације и националног идентитета земље. Такође је изразио бојазан да Украјина "неће успети" уколико САД стану на страну Русије.
"Зеленски износи лажну дихотомију тврдећи да Украјина мора да победи", рекао је Бесент за исту телевизију. Он је истакао да би приоритет требало да буде окончање сукоба, а не одређивање победника. "Рат се мора завршити, а то ће се постићи неком врстом преговарачког решења", рекао је Бесент.
Бесент је нагласио да је Трамп јасно ставио до знања "да жели да оконча овај рат", додајући да су одлуке председника усмерене управо на постизање договора путем преговора.
Изјаве Зеленског долазе у тренутку све већих несугласица са Трампом, које се тичу санкција према Русији, као и украјинских напада на руска енергетска постројења. Прошле недеље, Трамп је, позивајући се на клаузулу о националном интересу, суспендовао санкције које је потписао претходног месеца – укључујући царине од 500 процената на руски увоз, као и царине од 100 одсто за главне купце руске нафте и гаса.
Овај потез уследио је након Трампове одлуке, донете неколико дана раније, о укидању санкција на извоз руског дизела, с циљем ублажавања раста цена горива. Према наводима америчких медија, Трамп је ублажио рестрикције након што је Зеленски одбио да обустави нападе на руска енергетска постројења. Председник је управо те нападе означио као узрок глобалне несташице горива и наглог скока цена на пумпама – што представља озбиљан проблем само неколико недеља уочи америчких избора за Конгрес.
Ови потези изазвали су оштро негодовање у Кијеву, где су протумачени као издаја напора Украјине да одржи притисак Запада на Русију. У објави на платформи "Трут соушал" током викенда Трамп је бранио своје потезе, наводећи да украјински напади на руске рафинерије доводе до раста цена. Истовремено је нагласио да је усмерен на посредовање у постизању мировног споразума и да не жели да "учини било шта што би, на непромишљен начин, удаљило Русију од преговарачког стола".
Трамп је такође изнео став да Зеленски не жели окончање сукоба – и да вероватно никада није ни желео – упркос томе што је примио милијарде долара западне помоћи.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изнео је сличне критике, сугеришући да Зеленски "нема жељу" за постизањем договора, јер би његова влада пала уколико би Украјина потписала споразум који би био прихватљив и за САД и за Русију.
Зеленски, којем је председнички мандат истекао 2024. године, одбио је да распише нове изборе, позивајући се на "ратно стање". Москва сматра да је Зеленски нелегитиман; Трамп је недавно позвао на његову оставку, наводећи да би Украјина требало да добије "новог председника".
Од повратка на функцију, Трамп је обновио разговоре са Русијом, који су током мандата његовог претходника Џозефа Бајдена били углавном обустављени. Његови напори да посредује у успостављању мира донели су одређене резултате, укључујући размену заробљеника, али је та дипломатска иницијатива остала у сенци америчког рата против Ирана и још увек није довела до мировног споразума.
Москва је поручила да би преферирала решење постигнуто преговорима. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је прошлог месеца да Русија очекује да ће у догледној будућности бити одржани трилатерални разговори, уз учешће Украјине и САД.
Председник Владимир Путин је, међутим, нагласио да се сукоб мора окончати под условима који су прихватљиви за Русију – истичући да споразум мора да реши узроке сукоба, укључујући повлачење украјинских снага са руске територије, заштиту руског говорног становништва у Украјини, као и денацификацију и неутралан, ненуклеарни статус Украјине.