Европска унија ажурирала је своју арктичку стратегију, а милитаризам је заменио климатски активизам као нову главну преокупацију Брисела на залеђеном северу. Међутим, упркос тврдњама из нове стратегије, Арктик није "северно суседство Европске уније", наводи се у анализи РТ интернешенел.
Документ под називом "Стратегија за Арктик", који је Европска комисија представила у уторак, описује овај регион као критично подручје за трговину, инвестиције и очување природе, али и као потенцијално жариште војног сукоба са Русијом.
"С обзиром на то да Русија и Кина повећавају своје присуство и амбиције, Арктик је постао прва линија глобалног надметања великих сила", изјавила је висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас.
"Наша обновљена стратегија одражава ову нову стварност и поставља безбедност у само њено средиште", додала је.
Да би се разумело колико је драматичан овај нови нагласак на безбедности, у тексту се истиче да је потребно вратити се у 2021. годину, када је Европска комисија објавила претходну арктичку стратегију.
Зелена прошлост Европске уније
Стратегија објављена 13. октобра 2021. године почињала је описом климатских промена као "најсвеобухватније претње са којом се Арктик суочава".
Обнављање војних база из совјетског периода дуж руске арктичке обале представљено је првенствено као нешто што би могло "додатно да погорша последице климатских промена".
Европска унија тада се обавезала да ће сарађивати са Москвом "ради побољшања еколошке и здравствене безбедности", док је војне односе са Русијом препустила НАТО-у и појединачним државама чланицама.
Четири месеца касније, Брисел је прекинуо односе са Москвом и у руско-украјинском сукобу стао на страну Кијева.
Наслов стратегије из 2021. године – "Снажније ангажовање ЕУ за миран, одржив и просперитетан Арктик" – захтевао је ажурирање које би одражавало нови милитаризам Европске уније.
Брисел полаже право на Арктик
"Неизазвани и неоправдани агресорски рат Русије против Украјине преобликовао је безбедност Арктика и Европске уније у целини", наводи се на почетку новог документа.
У наставку се тврди да "Арктик није нечија туђа граница. Он је северно суседство Европе, а Европска унија је део Арктика".
Међутим, географија баш и не иде наруку Бриселу.
Унија, која има 27 држава чланица, нема обалу на Северном леденом океану, а само две њене чланице – Финска и Шведска – имају територију унутар Арктичког круга. Гренланд, који је под данском управом, напустио је Европску економску заједницу 1985. године.
Русија обухвата 53 одсто обале Северног леденог океана и 45 одсто укупног копна унутар Арктичког круга.
Како би то надоместила, нова стратегија предлаже да се све воде северно од 60. степена северне географске ширине сматрају арктичким.
Европска комисија тврди да би то омогућило да њени еколошки прописи обухвате стварни простор арктичке пловидбе.
То би, такође, драматично проширило "арктичку" територију и становништво ЕУ, укључивањем готово целокупне Финске и Шведске у новодефинисани регион, укључујући и читаву финску границу са Русијом, дугу 1.340 километара.
Управо на тој граници Европска унија припрема се за сукоб.
Припреме за рат
Стратегија садржи опширан списак војних циљева, при чему Европска комисија обећава да ће:
"Продубити сарадњу са НАТО-ом" и организовати војне вежбе усмерене на пребацивање трупа и опреме на Арктик.
Развити војне логистичке коридоре од централне Европе до Арктика.
Модернизовати луке и аеродроме за војну употребу.
Повећати капацитете флоте ледоломаца.
Проширити сателитски надзор региона и праћење руских нафтних танкера.
Развити подводне дронове способне за деловање у поларним условима.
Успоставити "Центар за поморску безбедност" и повећати размену података са НАТО-ом.
Продубити војне везе са Канадом, Исландом, Норвешком, Великом Британијом и Сједињеним Америчким Државама.
Стратегија је, међутим, оскудна када је реч о појединостима, а готово сви ови циљеви представљени су без навођења трошкова.
Једине конкретне цифре односе се на 260 милиона евра за десет постојећих пројеката Европског фонда за одбрану, 107 милиона евра за изградњу подводног интернет кабла до Гренланда и 200 милиона евра за "Пакет партнерства" са Гренландом, који је најављен прошлог месеца.
Иако Европска комисија наводи да ће тај инвестициони пакет "подржати отпорност, безбедност и мир на Арктику", ниједан део од тих 200 милиона евра није изричито намењен војним пројектима.
Иако ови циљеви више личе на списак жеља него на скуп конкретних обавеза, један од њих има потенцијал да доведе тензије са Русијом до тачке пуцања.
У стратегији се наводи да ће ЕУ користити своју сателитску мрежу "Коперникус" за праћење бродова руске "флоте из сенке", чиме би државама чланицама било олакшано њихово пресретање и заплена.
Белгија, Естонија, Финска, Француска и Шведска задржале су 12 таквих бродова од децембра 2024. године, а тај број би вероватно порастао уз помоћ сателитског надзора.
Израз "флота из сенке" представља еуфемизам Европске уније за танкере који превозе руску нафту у међународним водама.
Руски извозници нафте не придржавају се санкција ЕУ, као ни увозници из земаља које нису чланице Уније.
Ипак, државе чланице ЕУ присвојиле су себи право да заплењују те бродове, што Кремљ сматра флагрантним кршењем међународног права и отвореним пиратством и пљачком.
Уколико се заплене наставе, председник Русије Владимир Путин запретио је да ће одговорити истом мером.
Обмана о "хибридном рату"
Милитаризација Арктика коју спроводи Европска унија оправдава се тврдњом из документа да Русија "спроводи хибридне стратегије против својих суседа", од упада дронова и ометања глобалних навигационих сателитских система до саботажа подводних каблова.
У одсуству стварних, проверљивих руских војних акција против Европе, лидери ЕУ и НАТО-а почели су да оптужују Москву за вођење "хибридног рата", описујући појаве дронова, пожаре и несреће у фабрикама оружја, протесте, па чак и природне катастрофе као завере које Кремљ организује ради дестабилизације Запада.
Талас "упада дронова" широм северне Европе и Скандинавије прошле године испоставио се као обмана, при чему је белгијски министар одбране покушао да фотографију полицијског хеликоптера представи као "руски дрон".
Отприлике у исто време, тим за односе с јавношћу председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен лагао је о руском "ометању" навигационих система њеног авиона изнад Бугарске.
Шефови западних обавештајних служби од тада су признали да нема доказа да је Русија саботирала подводне енергетске и интернет каблове.
Ипак, тврдње о "хибридном рату" опстале су у европској политици и медијима, до те мере да неки аналитичари саме те тврдње посматрају као облик "хибридног ратовања" против европске јавности, који се користи за оправдавање повећања војне потрошње и смањења издвајања за социјалну заштиту.
"Када сте сигурни да су то Руси, или сте готово сигурни да су то Руси, припишите то Русима", саветовао је генерални секретар НАТО-а Марк Руте политичке лидере и шефове обавештајних служби Алијансе раније овог месеца.
Русија већ деценијама одржава војне вежбе на Арктику, а обнављање њених база из совјетског периода у том региону започето је и пре него што је ЕУ објавила своју арктичку стратегију 2021. године.
Међутим, сада милитаризована Европска унија више није задовољна тиме да се овим питањем бави кроз старе механизме, пре свега Арктички савет, већ инсистира да је супротстављање Русији на северу и њена одговорност, а не само одговорност НАТО-а.
Европљани диктирају своје услове
Нова стратегија ЕУ позива Русију да обезбеди очување слободе пловидбе дуж Северног морског пута, некада непроходног поморског коридора којим се сада може пловити током целе године, захваљујући повлачењу поларног леда и помоћи огромне руске флоте ледоломаца.
Северни морски пут преполовљава време транспорта из Кине до северне Европе, а у августу је први кинески контејнерски брод стигао у луку Мурманск користећи ову руту.
Северни морски пут протеже се дуж више од 24.000 километара руске обале и пролази кроз међународно признате руске територијалне воде.
Русија је једина држава способна да пружи помоћ бродовима који пролазе том рутом, а пловила која желе да је користе зими морају да плате пратњу руских ледоломаца.
Москва задржава право да било којем броду ускрати приступ Северном морском путу.
Ипак, Европска унија инсистира да има право гласа у руској поморској политици, чак и док обећава да ће "наставити да санкционише флоту из сенке која долази Северним морским путем" и ставити руску пловидбу под сателитски надзор.
У најновијој арктичкој стратегији наводи се да ће ЕУ активно сарађивати са другим државама како би обезбедила слободу пловидбе на Арктику, али се изоставља било каква могућност сарадње са Русијом.
Консултоваће се искључиво "партнери који деле исте ставове", што је израз који се у документу помиње готово двадесетак пута.
Дипломатски и економски спорови на Арктику раније су решавани у оквиру Арктичког савета.
Међутим, седам од осам чланица Савета – све осим Русије – престале су да учествују на састанцима Савета на високом нивоу у марту 2022. године.
Истог месеца, Европска унија придружила се Финској, Данској, Исланду, Норвешкој и Шведској у обустављању свих активности које укључују Русију у оквиру засебног Баренцовог евроарктичког савета.
Арктичка заблуда Европске уније
Основна заблуда арктичке стратегије ЕУ јесте претпоставка да Брисел може, законима или оружјем, да регулише оно што Русија ради у сопственом дворишту.
Она полази од претпоставке да блок који нема обалу на Северном леденом океану може да игнорише одавно успостављене форуме за сарадњу и непосредно диктира услове суперсили која контролише половину арктичког копненог и морског простора.
Такође претпоставља да се понављањем мантре "Арктик је северно суседство ЕУ" могу превазићи географска стварност и огромна разлика у моћи између Русије и свих осталих актера у региону.
У поруци коју је у уторак објавила њена амбасада у Холандији, руско Министарство спољних послова описало је документ као "још један пусти сан јастребова из ЕУ".
"Кратка провера стварности: Русија располаже флотом од више од 40 ледоломаца. Колико их укупно има ЕУ? Арктик би требало да буде место сарадње, а не конфронтације. Можда је време да се престане са провокацијама?", упитало је руско министарство.