Израел би после избора наредне недеље могао да добије новог премијера, али Палестинци тешко да могу да очекују нову политику. Бенјамин Нетанјаху и његов главни противкандидат Гади Ајзенкот противе се стварању независне палестинске државе, а обојица су спремна и да наставе војне операције у Појасу Газе уколико Хамас не положи оружје, пише Ројтерс.
Три године након напада Хамаса на Израел, и годину дана од примирја постигнутог уз посредовање Вашингтона, израелска војска контролише око две трећине Појаса Газе. На преосталој трећини живи више од два милиона Палестинаца, углавном у шаторима и оштећеним зградама, док политичку контролу и даље држи Хамас.
Ни Нетанјаху ни Ајзенкот не намеравају да повуку израелске снаге док тај покрет не буде разоружан. Ајзенкот, штавише, обећава да ће у року од 18 месеци од доласка на власт окончати владавину Хамаса у Гази: било спровођењем америчког плана, било војном силом.
Две политике без две државе
Колико се израелска политичка сцена померила удесно показује и чињеница да се готово све значајније странке које предводе Јевреји противе стварању палестинске државе. Тако је концепт "две државе", на којем су деценијама почивали међународни мировни преговори, практично остао без подршке најважнијих политичких актера у Израелу.
И Нетанјаху и Ајзенкот сматрају да Израел мора да задржи коначну безбедносну контролу над целокупном територијом између реке Јордан и Средоземног мора. Разлике се, међутим, појављују када је реч о окупираној Западној обали.
Током Нетанјахуове владавине убрзано је ширење јеврејских насеља, укључујући и она која су незаконита чак и према израелским прописима. Истовремено су учестали напади досељеника на Палестинце, док критичари оптужују владу да такво насиље толерише.
Ајзенкот не оспорава право Израелаца да граде насеља на Западној обали, али инсистира да то мора бити у складу са израелским законима. Обећава уклањање нелегалних испостава и сузбијање насиља досељеника. Противи се и изградњи насеља у области Е1, пројекту који би практично пресекао Западну обалу и одвојио је од Источног Јерусалима. Заговорници тог плана отворено говоре да би његова реализација сахранила могућност стварања палестинске државе.
Ко ће владати са победником?
Разлике између двојице кандидата могле би да буду још видљивије приликом формирања владе. Нетанјаху се ослања на крајњу десницу, пре свега на Итамара Бен Гвира и Бецалела Смотрича, који отворено заговарају анексију палестинских територија. Обојица су се нашли под санкцијама појединих западних земаља због подстицања насиља досељеника. Његови партнери су и ултраортодоксне странке, које захтевају да јеврејски верски студенти буду ослобођени војне обавезе.
Ајзенкот би, с друге стране, владу могао да формира уз подршку умеренијих десничарских странака, али и Демократа, политичког савеза у којем су остаци некада моћне Лабуристичке партије. Управо су Демократе данас једина значајнија странка коју предводе Јевреји, а која још подржава решење о две државе.
Ипак, постоји још једно питање око којег су Нетанјаху и Ајзенкот потпуно сагласни: ниједан не жели да формира владу са странкама које представљају пре свега израелске грађане палестинског порекла, иако они чине око петине становништва.
Избори би могли да промене састав израелске владе, али не и суштину њене политике према Палестинцима – ко год победи, независна палестинска држава остаје ван политичког плана.