Вукосављевић за РТ Балкан: Свет чека нову Јалту, ЕУ испада из игре, а Српска је мудро одиграла

Свет је, по свему судећи, пред новом поделом моћи. За преговарачким столом све више места заузимају Москва, Вашингтон и Пекинг, док Европска унија, иако један од главних финансијера Украјине, губи утицај на решавање сукоба који потресају свет. Хоће ли нови договор великих сила донети мир или ће борба за прерасподелу утицаја отворити још опасније кризе?

О томе је у емисији "Данас на РТ" говорио правник и консултант за односе с јавношћу Владимир Вукосављевић, поводом најављене нове рунде преговора Русије, Сједињених Држава и Украјине у Абу Дабију, као и америчких тврдњи о постизању локалног прекида ватре у Аљошки.

Према његовој оцени, решење сукоба у Украјини могуће је и без учешћа Европске уније, ма колико се то противило амбицијама Брисела, Париза и Берлина.

Расипништво без покрића: Земље ЕУ троше енормне количине новца на милитаризацију

"Врло је могуће да велике силе у низу процеса којима сада присуствујемо заправо спремају неку нову расподелу утицаја и моћи у свету, а у тој расподели изгледа нема много места за посусталу бирократију Европске уније", рекао је Вукосављевић.

Како истиче, ЕУ више не личи на заједницу каква је замишљена у Мастрихту и Лисабону. Изгубила је функционалну моћ, кохерентност и углед, а све више и способност да учествује у преговорима о питањима која угрожавају светски мир.

"То је за мене, као евроскептика када је реч о нашим српским темама, добра вест", додао је.

Вукосављевић сматра да је Европска унија, упркос губитку политичког утицаја, остала један од главних покретача наставка сукоба у Украјини.

Вашингтон преговара са Москвом, али не треба гајити илузије

Говорећи о могућности приближавања Вашингтона и Москве, Вукосављевић је упозорио да према америчкој политици не треба гајити велике илузије. На питање колико се Сједињеним Државама може веровати, одговорио је: "Као и до сада у историји, у 20. и 21. веку – скоро никако".

Договор о куповини руског дизела, према његовим речима, јесте охрабрујући сигнал, али је пре свега повезан са унутрашњополитичким интересима Доналда Трампа и предстојећим америчким изборима 3. новембра. Иако би прве количине руског дизела, према наводима које је изнео, требало да стигну у САД тек после избора, већ сама најава договора могла би да донесе политичке поене Трамповој администрацији, посебно у условима високих цена енергената.

Трамп о проблему са "Старлинком" у Украјини: Побринућу се за то

"Када је у питању директна политичка корист, принцип јасног опортунизма који Трамп примењује ових дана даје добре резултате", оценио је.

Вукосављевић наглашава да количине дизела о којима се разговара за сада имају пре свега симболичку вредност, али да је политичка порука значајна. Истовремено, указује на противречност америчке политике: док Вашингтон разговара са Москвом о економској сарадњи и миру, украјинске снаге настављају нападе на руску територију, користећи, како тврди, комуникациону инфраструктуру Старлинка и подршку НАТО-а.

Ипак, додаје да економски договори показују да могућност за нормализацију односа постоји, али да су интереси великих сила дубљи и трајнији од тренутних политичких потреба њихових администрација.

Трилатерална шаховска партија: Шта желе Русија, Кина и Америка?

Кремљ: Сусрет Путина, Сија и Трампа је изузетно важан

Могућност сусрета представника САД, Русије и Кине Вукосављевић посматра као део ширег процеса преуређења међународних односа. Поређење садашњег америчког приближавања Русији са Никсоновим отварањем према Кини и Кисинџеровом дипломатском стратегијом, према његовој оцени, има основа.

"То је шаховска партија, само што није билатерална, него трилатерална, у којој свака од те три велике силе покушава да заузме боље позиције за своје глобалне интересе", додаје.

Као могуће место таквог сусрета помиње се форум Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК), мада, како наглашава, званичне потврде трилатералног састанка још нема. Вукосављевић подсећа да АПЕК окупља 21 економију, међу којима су САД, Русија, Кина, Јапан, Јужна Кореја, Канада и Аустралија, и представља једно од најзначајнијих средишта светске економске моћи.

Мотиви три силе, међутим, нису исти. Русија, према његовој оцени, тежи трајном и одрживом решењу сукоба у Украјини, ублажавању санкција и повратку у међународне економске токове. Вашингтон је заинтересован за разговоре о нуклеарном разоружању и новим споразумима о контроли наоружања, док Кина настоји да заштити слободну трговину и свој економски положај од америчких санкција и ограничења.

"Могуће је да синергија виших интереса те три силе доведе њих за заједнички сто. А кад једном седну за сто, онда је то много боље него док се гледају преко нишана", поручио је.

Путин са кинеским премијером: Односи Русије и Кине не зависе од међународне ситуације

Ипак, сматра да америчка спремност на разговоре није последица искључиво добре воље, већ и кризе у којој се Вашингтон нашао због сукоба са Ираном, нестабилности у Персијском заливу и поремећаја у снабдевању енергентима.

Нова Јалта и Блиски исток: Без Ирана нема стабилности

Осврћући се на ескалацију сукоба на Блиском истоку, нарочито на нападе јеменских Хута на Саудијску Арабију, Вукосављевић је оценио да је Иран незаобилазан фактор регионалне стабилности.

"Без стабилних односа са Ираном, као једном од водећих сила у том делу света, не може бити стабилности када је реч о енергетској безбедности света", истакао је.

Према његовој анализи, Техеран располаже различитим инструментима утицаја, од дипломатских до војних, којима може да одговори на притиске Вашингтона и додатно усложни кризу. Хуте је описао као изузетно борбен и жилав покрет, чије способности и деловање показују колико се променио однос снага у региону. Посебно је истакао улогу Израела, за који сматра да, руководећи се сопственим интересима, настоји да непосредно или посредно утиче на ток кризе.

Уколико би дошло до нове ескалације у Персијском заливу и даљег раста цена нафте, Вукосављевић не искључује могућност да би поједини актери покушали да такву ситуацију искористе за решавање других спорова војним путем. Све то, сматра, указује на потребу за новом расподелом глобалне моћи, својеврсном новом Јалтом.

"Кад кажем Јалта, не мислим буквално на исти тип и форму закључака, него да велике силе коначно рашчисте поље за преговоре од разних мањих узбуњивача и носилаца акција ниже вредности на глобалном нивоу и да покушају да барем у неком десетогодишњем или двадесетогодишњем периоду омогуће стабилност", објаснио је.

Европска друштва пред новим потресима

Говорећи о немирима у Француској и широј кризи европских друштава, Вукосављевић је оценио да се деценијама нагомилаване економске, социјалне, културне и миграционе напетости све теже држе под контролом.

Док је постојало релативно економско благостање, објашњава, друштвене противречности могле су да се ублажавају високим стандардом, стабилним пензионим и образовним системима и пристојним платама. Међутим, када ти темељи почну да слабе, отвара се простор за озбиљне унутрашње сукобе. Као примере навео је Француску, Италију и посебно  Немачку, у којој Алтернатива за Немачку постаје све значајнији противник политичког наслеђа Ангеле Меркел.

Посебно је критиковао европску миграциону политику, оцењујући да краткорочна економска корист од увоза радне снаге не мора да значи и дугорочну друштвену стабилност.

Дмитријев: Европа је у дубокој енергетској кризи, сарадња са Русијом је неизбежна

"Ми видимо шта нас чека уколико прихватимо ту сумануту политику примања огромног броја миграната који наводно треба да поправе популациону слику неке државе или да обезбеде јефтину радну снагу. То јесу ефекти за један дан, али ефекти на десет година могу да буду поражавајући", сматра Вукосављевић.

Он упозорава да се социјални немири, подстакнути растом трошкова живота и несташицама енергената, могу поново распламсати, посебно у друштвима у којима већ постоје изражене унутрашње поделе.

"Невесела судбина чека европска друштва", оценио је.

Зато, додаје, остаје нада да ће велике силе успети да постигну договор који би спречио даље ширење сукоба:

"Можемо само да се надамо да ће велике силе успети да, макар се то звало нова Јалта, нови Пекинг, нова Москва или нова Аљаска, колико-толико сачувају мир и стабилност. Јер ако крене ланчана реакција војних сукоба, од чега смо на корак, сви ћемо се наћи ухваћени у паклу који је за садашње прилике просто незамислив".

Република Српска показала како се води прагматична политика

Вукосављевић се осврнуо на положај Републике Српске, која истовремено развија односе са Москвом, Вашингтоном и другим међународним партнерима. Према његовој оцени, управо такав приступ показује како се и у сложеним геополитичким околностима могу заштитити сопствени интереси.

"Република Српска правилно користи максимум могућности које пружају геополитички односи у свету, градећи односе са државама које могу да јој помогну и којима она може да буде од користи. То су Русија, Израел, Сједињене Државе и друге", рекао је.

Такву политику назвао је "не тако малим тријумфом једне прагматичне, разумне, интелигентне политике прилагођене датим условима". Ипак, упозорава да тренутно повољније околности не смеју да створе илузију да су дугорочни изазови за српски народ нестали.

Саговорник емисије "Данас на РТ" сматра да Немачка и Француска историјски имају негативан однос према постојању српског политичког субјекта западно од Дрине и да би било наивно очекивати да ће се таква политика лако променити.

Наш избор

Дан после избора у БиХ: Кад Додик није кандидат, али јесте победник

"Треба се радовати доброј позицији Републике Српске, треба поздравити такву интелигентну политику, али непрестано треба имати на уму да су та стања брзо променљива", нагласио је.

Како је поручио, интереси Србије и Републике Српске нису само политички блиски, већ су "темељно и суштински" повезани.

"Уколико будемо наивни и помислимо да ће познати европски предатори, када је реч о српским интересима на Балкану, прекинути са том историјском праксом, онда би то било историјски наивно, недопустиво и врло штетно", закључио је Вукосављевић.