
Лукић у "Данас на РТ" о чланству у ЕУ: Нови питагорејци и русофобија као услов за пријем (ВИДЕО)
Европска унија новим правилима о проширењу, које је изнела Марта Кос, жели да уведе период искушеништва и време у којем ће државе да покушају да се покажу, а да за то време немају никаква права, сматра др Александар Лукић, филозоф и научни сарадник Института за политичке студије у Београду.

Лукић је у емисији "Данас на РТ" анализирао нови предлог ЕУ који нуди "другоразредно чланство" кандидатима, који би учествовали у појединим политикама Уније и заједничком тржишту, али без пуноправног учешћа у одлучивању.
Он је говорио о праву вета и колико је оно суштински погрешно, пошто је формулисано као вето, а заправо је био концепт консензуса. Када схвате да постоји шанса да до консензуса не дође, могу некога да изопште и оптуже да је ставио вето, што су учинили Виктору Орбану.
"Европска унија је директно учествовала у изборном процесу у Мађарској, са намером да Орбан изгуби. И, нажалост, успели су у томе. Сада је на реду Роберт Фицо, на пример. Он замало није убијен. Види се како пролазе они који бране неки суверенистички принцип, који бране националне интересе, а да се то не уклапа у глобалистичку агенду из Брисела", почео је Лукић.
Како каже, то правило ће остати, јер старе чланице не желе да га се одрекну, али ће наметати новим да немају иста права као остали.
"То значи да то није пуноправно чланство, немају иста права као и остали", истакао је филозоф.
Посебан сегмент плана проширења који је представила Марта Кос представља и период од 15 година, колико је потребно да кандидат покаже "лојалност" Европској унији.
"То је нешто што је важило и раније у разним друштвима, посебно у тајним друштвима. То је период искушеништва, је л' тако?", упитао је Лукић и присетио се примера питагорејаца, који пет година нису имали право гласа, нити су смели да говоре.
"Они заправо то хоће да уведу. Да се неко време покажеш, а за то време немаш право малтене ни да говориш", објаснио је Лукић.
Према његовим речима, у питању је чланство које и није чланство, када нека земља има исте обавезе као све остале, а различита права. Додаје да већ дуго сматра да стремљење ка таквој заједници нема никакву сврху.
"Уколико било која држава држи до себе, не само до поноса и достојанства, неког дигнитета, него и до интереса који се односе на сам живот грађана, такво чланство не би требало ни да се разматра. У било којој организацији. Нажалост, елите на власти често не делују тако да раде у интересу народа, већ себе стављају изнад народа и представљају се као да знају боље народну вољу од самог народа. Очигледан пример је Црна Гора", рекао је.
Научни сарадник Института за политичке студије у Београду сагласио се са оценом Марије Захарове, портпарола руског Министарства спољних послова, да је ЕУ сада више војни блок. Наводи да је антируски наратив, између осталог, окосница приступања Унији.
"Европска унија је заиста постала русофобна и као да планира да ратује са Русијом у будућности. Неке ствари које водеће државе ЕУ раде, говори у прилог томе – да, ако треба, и ратоваће са Русијом", тврди Лукић додајући да, уколико се не промени власт пре свега у Немачкој и Француској, та опција је врло реална.
Ту на сцену, према његовим речима, долазе и земље међу којима је и Црна Гора.
"Ово што се говори о новим чланицама које би биле другоразредне, иде у прилог томе. Они на неки начин сада стварају тај ојачани 'санитарни кордон' према Русији. То је појам који одавно постоји, још из 19. века, али никада није престајао", подсетио је филозоф.
Објашњавајући шта су то Молдавија, Украјина, Црна Гора или Албанија толико постигле у смислу европских и евроунијских вредности, каже да је јасно да су то у ствари геополитички разлози.
"Са једне стране да се затвори Јадранско море, а са друге Црно море."
Црногорци су на европском путу наишли на опструкције Хрватске која, истиче Лукић, жели да издејствује неке ствари за себе које јој заправо доприносе промени историје. Подсетио је на дешавања у Морињу и логору Лора у Сплиту.
"Црна Гора је испуњавала што је тражено од њих и, што је врло важно, мимо народне воље. И признање тзв. Косова, и улазак у НАТО је било изричито против народне воље".
Једна од тачки спорења између Хрватске и Црне Горе је и брод "Јадран", за који, верује саговорник, право треба да полаже Србија. Ипак, у први план ставља још једну ствар која је веома важна – питање изласка на море.
"Запад је, уз неке државе, укључујући и САД, све урадио да одвоји Црну Гору од Србије. И сада, хоће да је прими у Европску унију мимо Србије и супротно интересима, не само Србије, него и српског народа који живи у Црној Гори. Једна од важних ствари је да је забрањено да српски језик буде службени језик. Дакле, Брисел не дозвољава да Црна Гора уђе у ЕУ, а да српски језик буде службени. Ко је су то онда европске вредности", закључио је Лукић.





