Европска унија се бори против програма "Старлинк" Илона Маска на најмање пет фронтова, међу којима је и доношење нових правила која би угрозила доминацију америчког могула у земљиној орбити, јавља "Политико" ЕУ.
Повод за ову кампању Брисела није Маскова недавна изјава да "Старлинк" треба да постане моћан мобилни оператер на светском тржишту, већ ограничавање услуга Оружаним снагама Украјине (ОСУ).
"Зависност Украјине од Старлинка истиче рањивост европских одбрамбених система који се ослањају на америчку технологију", рекла је у саопштењу Аура Сала, посланица Европског парламента из Финске и додала да је то "још један подсетник да Европа мора што пре да смањи своје опасне технолошке зависности".
Како наводи "Политико", ова кампања има пет главних праваца.
1. Стварање ривала "Старлинку"
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен подржала је споразум између "Ербаса", "Леонарда" и "Талеса" о спајању њихових сателитских и свемирских огранака у једну велику компанију, под кодним називом "Бромо", која би могла да постане пандан "Спејс Иксу", матичној компанији "Старлинка".
"Ово су типови индустријских шампиона који су нам потребни ако Европа жели да предводи свемирску економију сутрашњице", рекла је Фон дер Лајен на међународном свемирском самиту у Паризу прошлог месеца.
Како подсећа "Политико", није уобичајено да ЕК подржи предлог спајања који још нису одобрила регулаторна тела ЕУ за борбу против монопола.
Ово заједничко предузеће имало би за циљ да под једним кровом обједини производњу сателита, земаљских система и свемирских услуга. Међутим, чак и ако га Брисел одобри, проћи ће више година пре него што би "Бромо" могао да достигне обим и могућности Масковог бизниса у свемиру.
2. Блокирање Маска из етра
Европска комисија је раније ове године покренула поступак да резервише критичне делове спектра сателитских фреквенција за европске оператере, како би задржала контролу над овом вредном имовином. Делови које ЕУ жели за себе су веома погодни за обезбеђивање мобилне повезаности директно са телефоном, без додатне антене или базних торњева.
"Спејс Икс" је одмах уложио приговор, наводећи да ће тако "Европљани остати без директне сателитске услуге или да ће нове европске операције створити глобалне проблеме са сметњама, укључујући и хитне случајеве попут оних у Украјини".
По предлогу ЕУ, "Старлинк" може да се пријави за приступ жељеним фреквенцијама, али Брисел жели да задржи контролу над њима.
3. Изградња сателитске мреже ЕУ
ЕУ такође ради на развоју сопствене сателитске констелације (ИРИС²), која би нудила безбедну комуникацију владама а поуздан широкопојасни интернет грађанима.
"Рат у Украјини је показао колико безбедност Европе зависи од свемира. И ту поново, Европа мора да учини више, и то је хитна потреба коју имамо", рекао је новинарима портпарол Комисије Томас Рење.
Међутим, овај амбициозни план већ касни неколико година. Услуге је требало да почну још 2024. а пуни капацитет да буде достигнут до 2027. године. У стварности, први од сателита треба да буде лансиран тек 2029, док је почетак услуга предвиђен за 2030. годину. Трошкови пројекта су такође порасли, што додатно компликује преговоре о предстојећем седмогодишњем буџету. За то време, "Старлинк" у орбити има више од 10.000 сателита.
4. Алтернатива "Старлинку" за Украјину
Овог месеца се украјинска војска пожалила на успоравање услуга "Старлинка", што им је отежало нападе дроновима на Русију. Маск је током викенда изјавио да Кијев тиме крши услове коришћења "Старлинка" и да тај систем не сме да постане легитимни војни циљ.
Овај спор је повећао притисак Кијева на ЕУ да дозволи Украјини приступ пројекту "Говсатком", који је почео са радом ове године. Он је замишљен као начин да земље ЕУ имају приступ безбедним сателитским комуникацијама док ИРИС не проради.
Преговори између Брисела и Кијева званично су почели у марту 2026. године, за сада без икаквог напретка. "Говсатком" не може да парира ономе што нуди "Старлинк", али би могао да послужи као резервна опција.
"Оно што не разумем јесте зашто Европска комисија и државе чланице нису учиниле све што је могуће да брзо постигну споразум који би омогућио Украјини да има користи од тога", рекао је француски посланик Европског парламента Кристоф Грудлер у интервјуу за "Политико" средином октобра.
5. Судски рат против "Старлинка"
Законодавци у Бриселу тренутно раде на најмање три закона и регулаторне иницијативе које би могле да ометају, успоре или закомпликују ширење "Старлинка" у Европи.
Главни преговарач Европског парламента за реформу телекомуникационих правила ЕУ, пољски центриста Михал Кобоско, жели да Маск поштује нова правила безбедности ланца снабдевања када тражи одобрење ЕУ за услуге "Старлинка", са строжим обавезама у погледу чувања података, начина поступања са законитим пресретањем и именовања правних заступника.
У међувремену, први закон ЕУ о свемиру, који је тренутно у расправи, требало би да наметне нова правила о сајбер безбедности, свемирском отпаду и заштити животне средине компанији "Старлинк" и другим страним оператерима сателита.
Ова правила можда нису довољна да зауставе Старлинк, али су навела Стејт департмент САД да их на недавним консултацијама осуди као "неприхватљива регулаторна оптерећења" која "изгледају као да су усмерена посебно против америчких компанија".
Шеф америчког регулатора за комуникације, Брендан Кар, рекао је у марту да ће САД узвратити и увести ограничења на услуге ЕУ ако дође до ометања пословања америчких компанија.