Странка Ликуд, коју предводи израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, саопштила је да су изборне преваре, које су наводно починили арапски грађани, спречиле Нетанјахуа да оствари јасну победу на изборима у земљи.
У саопштењу Ликуда, које је Нетанјаху поделио на друштвеним мрежама, ова десничарска странка оштро је критиковала прелиминарне резултате избора одржаних у уторак увече, тврдећи да постоје "докази о изборној крађи на многим арапским бирачким местима" и позивајући надлежне органе да "реагују оштро и брзо".
Оптужбе нису потврђене, а Ликуд није пружио никакве доказе који би их поткрепили. Према наводима локалних медија, израелска полиција је саопштила да нема доказа који би указивали на то да су арапске странке покушале да утичу на изборни процес.
Резултати избора одржаних у уторак увече још увек нису јасни. С обзиром на то да ни Нетанјахуова коалиција, ни опозициони блок који предводи Гади Ајзенкот, нису ни близу потребне већине од 61 посланичког места, формирање неке врсте коалиционе владе делује као реална могућност. То готово извесно значи да ће уследити вишенедељни преговори о формирању нове израелске владе.
Рекордно висока излазност арапских гласача у Израелу одражава степен гнева и фрустрације због Нетанјахуове политике према палестинском становништву. Према извештајима израелских медија, арапске странке су оствариле резултате изнад очекивања – готово су удвостручиле број својих посланичких места, са 10 на 19, чиме су стекле потенцијални утицај на будућност владе.
Kaкви су резултати избора у Израелу?
Нетанијахуов Ликуд остаје највећа политичка странка у Израелу, а према проценама освојиће 26 посланичких места, што је пад у односу на 32 места из 2022. године.
Странка Јашар, коју предводи Нетанјахуов главни ривал, бивши начелник генералштаба Гади Ајзенкот, налази се на другом месту са 21 посланичким местом.
Оба политичара предводе велике блокове у којима потенцијално може доћи до унутрашњих размирица. Заједно са четири странке клеро-деснице – Оцма Јехудит, Уједињени јудаизам Торе, Шас и Верски ционизам – Нетанјахуов блок контролише 53 посланичка места, што је за десет мање од већине.
Ајзенкотов опозициони блок чине странка Јашар, странка Б’Јахад (коју предводе бивши премијери Нафтали Бенет и Јаир Лапид), Демократе Јаира Голана, као и Израел бејтену – десничарска странка на чијем је челу бивши министар одбране Авигдор Либерман. Овај блок заједно контролише 48 посланичких места.
А шта је са Арапима?
Две главне арапске странке у Израелу – Заједничка листа Јусефа Џабарина и Раам Мансура Абаса – готово су удвостручиле своје присуство у Кнесету. Подстакнути гневом због Нетанјахуовог рата у Гази и његовог именовања отворених заговорника јеврејске надмоћи на министарске положаје, гласачи у срединама са арапском већином изашли су на биралишта у рекордном броју. Тиме су Заједничкој листи обезбедили 12, а Рааму 7 посланичких места – што је значајан пораст у односу на укупно 10 места колико су имале 2022. године.
Са укупно 19 посланичких места, арапске странке би могле имати кључну улогу у формирању владе када почну преговори о коалицијама. Ипак, тешко да ће пронаћи савезнике унутар било ког од блокова које предводе Јевреји.
Хоће ли Нетанјаху сарађивати са Арапима?
Нетанјаху је изричито одбацио могућност сарадње са било којом од арапских странака. "Забрањено је, једноставно забрањено, угрожавати Израел и формирати владу која се ослања на антиционистичке арапске странке", изјавио је он након затварања биралишта.
Ајзенкотова странка је у старту упозорила да ће Нетанјаху покушати да делегитимизује изборе. "Нетанјаху је у паници, почео је да измишља приче и тврди да се избори краду", навео је Јашар у саопштењу. "То није случајно. Он већ припрема терен за оспоравање изборних резултата".
Шта је са опозицијом?
С друге стране, лидер Демократа Јаир Голан позвао је блок противника Нетанјахуа да ступи у контакт са странком Раам и Заједничком листом како би се Нетанјаху свргнуо с власти. Сарадња са ове две арапске странке донела би том блоку 65 посланичких места – што представља јасну већину.
Ко ће формирати владу у Израелу?
Председник Израела Исак Херцог ће на крају одлучити који политички лидер има највеће шансе да формира стабилну владу, те ће му поверити задатак састављања коалиције. Херцог је позвао све странке да уђу у преговоре "отвореног ума".
Док почиње политичко "трговање", у наставку су представљена три могућа исхода:
Нетанјаху поново окупља десницу
Нетанјаху би могао да обезбеди већину постизањем договора са Бенетом и Либерманом, чиме би њихову групацију издвојио из опозиционог блока. Иако су обојица десничари, у својим кампањама су се залагали за свргавање Нетанјахуа и увођење обавезног војног рока за ултраортодоксне заједнице у Израелу. У том случају, Нетанјаху би вероватно изгубио подршку две ултраортодоксне странке у својој коалицији – Уједињеног јудаизма Торе и Шаса.
Замена тих странака Бенетовом и Либермановом групацијом оставила би Нетанјахуов блок још даље од већине, што значи да би једна од страна морала да одустане од својих кључних предизборних обећања како би овај аранжман био могућ.
Ајзенкот се придружује Арапима
Опозициони блок предвођен Ајзенкотом могао би брзо да обезбеди већину и формира владу, али само под условом да он, Бенет и Либерман процене да је преузимање власти вредно сарадње са арапским странкама – или обезбеђивања њиховог уздржавања приликом гласања.
Такав потез би носио политичке последице за све укључене стране. У тренутку када је јавна подршка решењу са две државе доживела колапс, а мање Израелаца него икада раније верује да "не могу мирно коегзистирати" са својим палестинским суседима, Ајзенкот, Бенет и Либерман би ризиковали да отуђе своје гласаче десне оријентације.
Исто тако, арапски гласачи би свако партнерство са израелском десницом могли доживети као издају "Заједничке листе" и странке Раам.
Велика ционистичка коалиција?
Влада националног јединства – у којој би Нетанјаху и Ајзенкот наизменично обављали функцију премијера, уз подршку Бенета и Либермана – могла би деловати као очигледно решење за све укључене стране.
Странке Ликуд, Јашар, Бејахад и Израел бејтену имају усаглашене ставове о безбедносним питањима, а улазак у велику коалицију омогућио би Нетанјахуу да се ослободи својих ултраортодоксних и крајње десних партнера, док би Ајзенкот могао да прекине везе са Демократама и Арапима.
Овакво решење није без преседана. Године 2020, Нетанјаху и Бени Ганц – бивши генерал центристичких ставова – постигли су договор о подели власти након три изборна циклуса у периоду краћем од годину дана.
Међутим, њихова коалиција се распала за мање од годину дана, и то у тренутку када је израелска политичка сцена била мање поларизована него данас. Овога пута, сви Нетанјахуови противници усмерили су своје кампање на његово смењивање са премијерске функције, при чему га Ајзенкот оптужује за корупцију, неспособност и занемаривање "десетина упозорења" уочи напада Хамаса на Израел 2023. године.
Алтернатива за Израел: политички ћорсокак и нови избори
Уколико ниједан од ових аранжмана не уроди плодом, Израел би могао бити гурнут у још један изборни циклус. Учестали избори и неуспешни коалициони преговори били су обележје израелске политике све док напад од 7. октобра и ратови који су уследили нису донели период релативне стабилности. Наиме, у четири године пре 2022, Израел је прошао кроз пет изборних циклуса.
Херцог је јасно ставио до знања да жели да избегне такав исход. "Морамо учинити све што је у нашој моћи – посебно након јучерашњих догађаја – како бисмо избегли још један круг избора", рекао је он у уторак. Ипак, уколико главне израелске странке не пронађу неку врсту компромиса, нови избори би могли бити неизбежни.