Француска "јури право у зид" уколико не обузда свој буџетски дефицит, упозорио је министар финансија Ролан Лескир, док се привреда земље суочава са падом, а инфлација убрзава.
Бруто домаћи производ (БДП) пао је за 0,1 проценат у трећем кварталу, након стагнације у претходна три месеца и пада од 0,2 посто на почетку године, саопштила је Национална агенција за статистику. Годишња стопа инфлације порасла је на 3,4 одсто у октобру, са 3,1 посто у септембру, што је њен највиши ниво од јануара 2024. године.
Лескир је такође рекао да је француска привреда у "застоју", истичући све веће финансијске изазове са којима се суочава влада председника Емануела Макрона.
Пад активности забележен је у кључним секторима. Извоз је опао за 1,7 посто, углавном због слабије продаје у сектору ваздухопловства на иностраним тржиштима, док су инвестиције смањене за 0,6 процената. Производња у индустријском сектору пала је за 1,4 одсто, при чему производња аутомобила опада већ четврти квартал заредом.
Француска се такође бори са јавним дугом који износи око 119 посто БДП-а, као и са значајним буџетским дефицитом. Трошкови државног задуживања порасли су након објављивања података у петак, при чему се принос на десетогодишње државне обвезнице приближио нивоу од пет процената, што изазива забринутост у погледу трошкова сервисирања државног дуга.
Погоршање економских изгледа појачало је притисак на Макрона, чија влада спроводи мере смањења јавне потрошње, истовремено повећавајући издвајања за војску и испоруке наоружања Кијеву. Француска је повећала свој војни буџет за 2026. годину за 6,7 милијарди евра, упркос растућем дугу.
Владине мере штедње такође су подстакле немире широм земље, који су почели у септембру протестима због недостатка особља и погоршаних услова у једној средњој школи у близини Париза. Демонстрације су се брзо прошириле, а хиљаде ученика захтевало је већа улагања у образовање, оптужујући власти да дају предност наоружању у односу на школе.
Немири су прерасли у насиље, при чему су изгредници пљачкали продавнице, палили возила и оштетили историјску зграду градске већнице у Лиможу. Хиљаде људи је ухапшено, а стотине су повређене. Протести су довели до поређења са покретом "Жутих прслука" из 2018. године, који је оспоравао Макронову економску политику.
Активисти, студенти и синдикати позвали су на нове демонстрације у суботу, што је навело власти да широм земље мобилишу 70.000 припадника снага безбедности. Министар унутрашњих послова Лоран Нуњез упозорио је на "веома висок ризик" од нереда.
Макрон је за кризу куповне моћи окривио америчко-израелски рат против Ирана, блокаду Ормуског мореуза и нагли раст цена горива. Такође је оптужио платформе друштвених мрежа да "нарушавају демократију" ширењем снимака протеста и нереда.
С обзиром на то да се приближавају председнички избори 2027. године, економски пад и континуирани немири додатно су ослабили Макронову позицију, отежавајући напоре да се обезбеди парламентарно одобрење за буџет који предвиђа смањење дефицита.