Америчка вештачка интелигенција (АИ) је вештачки надуван балон, чије функционисање прождире огромне количине енергије, каже писац са Шри Ланке Индраџит Самарџива на свом блогу "Инди-ко", јер је енергије на Западу све мање, а амерички резервоари су готово празни.
До сада, снабдевање енергијом се (углавном) одвијало преко Саудијске Арабије и придружених петро-монархија.
Американци желе да представе ствари тако као да имају енергије на претек, тврди овај аутор, али у стварности имају само 60 "пећина" – подземних резервоара у Тексасу и Луизијани – које се убрзано урушавају и близу су потпуног пражњења.
Исто тако, Америка, пише Самарџива, покушава да створи привид да поседује огромну индустрију АИ, док заправо има само седам компанија које се крију иза једног дугачког капута. То је, закључује Самарџива, двоструки балон, а то неминовно значи и двоструку невољу.
Како од Либана учинити најјачу економију на свету
Цене услуга на Западу су такође нереалне, што резултира гомилом потпуно погрешних података, који немају везе са стварношћу. Ти погрешни подаци чине оно што називамо БДП-ом, односно бруто домаћим производом.
Др Фади Лама је једном приликом духовито приметио: "Рекао сам пријатељима: 'Знате, могу да учиним Либан најјачом економијом на свету'. Ја ангажујем адвоката, а он ми испостави рачун за консултантске услуге у висини од 30 билиона долара", изјавио је Лама, "а затим ја њему испоставим рачун за инжењерске услуге, такође на 30 билиона долара. И, ето – створили смо економију вредну 60 билиона долара".
Фади Лама није било ко, већ међународни саветник у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД). Ради као консултант у областима геоекономије, индустрије, малих и средњих предузећа, као и у академској сфери. Он добро зна о чему говори.
Или, како то каже Самарџива: "Ошишајте се, рецимо, у Бомбају и платићете 20 центи. Ошишајте се у Њујорку – и платићете 200 долара." Али, додаје овај аутор, ради се о потпуно истом шишању: "Нема никакве разлике; ваша глава неће почети да зрачи само зато што сте се ошишали у Њујорку".
Овај наводни показатељ – БДП – рачуна и размену папирића између адвоката или компанија које се баве вештачком интелигенцијом. Он узима у обзир и прескупе фризуре. То је, додуше, бесмислена метрика, која обухвата све што се може избројати, иако то нема никакву стварну вредност.
Другим речима: БДП је само привид. Овај привид ће се у неком тренутку – када се суочи са стварношћу – срушити, сам од себе. Таква је, у овом тренутку, читава западна економија, која почива на привиду, као мађионичарска представа у циркусу.
Кина је двоструко моћија од САД
Неупоредиво боље мерило од БДП-а јесте паритет куповне моћи (Purchasing Power Parity – ППП). Он показује шта заиста можете да купите, односно приближава нас појму употребне вредности. Ако користимо паритет куповне моћи, Кина је већ најјача економија на свету, Русија је богатија од Немачке, Иран је богатији од Израела, итд.
Такође, економија, свака економија, почива на енергији. У својој суштини, економија је заправо енергија. Како каже канадски професор Вацлав Смил, аутор књиге "Енергија у светској цивилизацији", енергија је универзална валута; да би се било шта обавило, направило, произвело, неопходна је размена одређене количине енергије.
Потрошња енергије је прилично поуздан показатељ онога што ми, сасвим узалудно, називамо "економском активношћу". Потрошња енергије се приближава мерењу употребне вредности – на пример, енергије потрошене за изградње куће, што укључује и људски рад – за разлику од вишеструког, бесмисленог обрачунавања "разменске вредности", као што је случај када се иста кућа непрестано препродаје.
Оно што се овде види, постаће јасно сваком ко мало пажљивије погледа око себе, каже аутор са Шри Ланке: Кина није слабија од Америке, као што то показује БДП, нити је само незнатно моћнија, као што то показује паритет куповне моћи, већ је, у погледу енергије, двоструко моћнија.
Уједињено Краљевство је, на пример, "економија превара", које заузима пето место по БДП-у, али где обични људи не могу себи да приуште чак ни грејање. У њеном БДП-у претежан део чине финансијске игре Ситија и шпекулације на лондонској берзи и производња вискија.
Рат букти од Украјине све до Црвеног мора
Такође, важно је да разумемо да енергија није статична појава, већ ток. Електрони су у покрету – управо то чини енергију енергијом. Ако посматрамо како енергија протиче кроз различите економије, каже Самарџива, можемо видети у ком смеру се крећу ствари.
Америчка или западна империја, коју овај аутор назива "Белом империјом", стагнира најмање од 2008, када је доживела слом и откада њен опоравак постоји само на папиру.
Почев од 2010, земље изван "Беле империје" су надмашиле "империју" у погледу паритета куповне моћи и у потрошњи електричне енергије. Чињеница да је "империја" током 2020-их покушавала силом да наметне своју доминацију само потврђује њен пад, уочава Самарџива. "Остатак света", предвођен Кином, који је заправо његова претежна већина, наставља да незадрживо расте.
То нас доводи у "време ратова" за енергију на почетку 21. века, који се воде због енергије. Америчка империја се, како каже бразилски геополитичар Пепе Ескобар, претворила у "империју пиратерије, сталних препада и пљачке", што је у ствари одувек и била, само што је то сада огољено до кости. "Трампови нафтни ратови", који су почели препадом у Венецуели и отмицом председника Николаса Мадура, наставила се ратовима у Западној Азији.
"Империја" је на то принуђена, јер располаже економијом која је само папирни тигар, и зато пламен рата сада букти, пише Самарџива, од Украјине све до Црвеног мора, што представља последњу ломачу њихових бесмислица: "Они и даље могу да штампају новац, али не могу да одштампају муницију; могу да диктирају услове на тржиштима, али не могу да управљају поморским саобраћајем".
Све њихове наводне победе биле су само Пирове. Њихови вазали, попут Саудијске Арабије, Израела, Јапана, Немачке, итд, некад су били носећи стубови система. Сада их Американци спаљују, једног за другим, али спаљивање сопствене империје ради њеног спасавања само убрзава пропаст, која је, иначе, могла да се развлачи деценијама.
Али, кога брига за то, пита Самарџива, и додаје: "Кад си белац, увек си у праву. Тако добијамо 'енергетске ратове' 20-их година 21. века – бес, бес против нестајања 'белог' света."
Све цвета, али империја незадрживо тоне
Обичан човек размишља у оквирима људског века, али западни политичар размишља искључиво у оквиру изборних циклуса. Корпорације – односно јединствена корпорација – тако нешто једноставно не занима, осим можда као маркетиншки трик.
Корпорације су програмиране да егзистирају на виртуелном тржишту, а не у стварном свету и да размишљају искључиво у оквирима наредног квартала. Из те перспективе, на корпоративном нивоу све може да цвета, док политички ентитет (америчка империја) истовремено тоне. Управо то се данас дешава.
И управо зато имамо "енергетске ратове" 21. века – низ напада широм Западне Азије, који немају никаквог политичког смисла, али су, са становишта алгоритама, сасвим логични, па се зато настављају унедоглед, тврди овај аутор.
Попут амебе вођене алгоритмом, која се креће ка светлости, корпоративна АИ, која управља "Белом империјом", креће се ка енергији, покушавајући да поново покрене свој екосистем – економију. Ово није њихов први покушај да надувају балон, заснован на фиктивном капиталу, тврди Самарџива. Најпре су покушали са криптовалутама, када су буквално терали рачунаре да решавају судоку загонетке.
Када музика престане а балон пукне...
Криптовалуте су готово искључиво разменска вредност; још нису пронашле никакву стварну "употребну вредност". Људи који су биткоинима куповали пицу, или неки албум популарног бенда, додаје он, сада се осећају као идиоти, јер нису схватили на време шта су заиста криптовалуте.
То се дешава када имате диктатуру шефова – оних који не раде – наспрам диктатуре пролетаријата – оних који раде, каже Самарџива. Они покушавају да отпусте све, а да истовремено одрже економију. Али, не може и јаре и паре, каже он.
Парадокс вођења "енергетских ратова", уз истовремено надувавање балона вештачке интелигенције – који и сам почива на енергији – састоји се у томе што сте створили двоструку пирамидалну шему. Са својим трећим и последњим триком – вештачком интелигенцијом – чини се да је корпоративни сектор (за сада) успео у својој намери.
Тржишта за сада расту и све линије иду нагоре. Све до тренутка када музика престане, а двоструки балон пукне. У суштини је небитно шта ће прво отићи дођавола: да ли ће нестати енергије, или ће доћи до паничног бекства са тржишта, пише он.
Јер – двоструки балон значи двоструку невољу.