Европска комисија припрема опрезнији план за приступне преговоре Украјине са Европском унијом, који предвиђа ограничене циљеве за напредак током 2027. године, без обавезивања на било какав датум пријема у чланство, пише "Политико".
Брисел већ дуго настоји да приближи Украјину Европској унији, у оквиру ширих напора да обезбеди њену будућност након сукоба са Русијом, те евентуално чланство посматра се као начин да се Кијев чврсто веже за европске институције.
У документу у који је "Политико" имао увид, Брисел позива Кијев да хитно и значајно убрза спровођење реформи у области владавине права".
Испуњавање кључних захтева у тој области током прве половине 2027. године неопходно је пре него што преговори у појединачним областима политика могу бити привремено закључени, наводи се у плану.
Документ, који је део пакета Европске комисије о проширењу, чије је представљање заказано за среду, издваја седам области у којима би Украјина наредне године могла привремено да заврши преговоре.
Он показује колико је Украјина још далеко од приступања Унији.
Раздвајање приступних процеса Украјине и Молдавије
Документ такође указује на све веће разлике између Украјине и Молдавије, чији су процеси приступања до сада углавном напредовали паралелно.
Сада се процењује да је Молдавија у позицији да оствари знатно бржи напредак, што отвара могућност да приступни процеси две земље практично буду раздвојени.
Док Брисел за Украјину током 2027. године предвиђа напредак у седам области, Молдавија би могла да заврши преговоре у више од 20 области, показује документ.
Украјина је поднела захтев за чланство у ЕУ 28. фебруара 2022. године, само четири дана након почетка Специјалне војне операције.
Молдавија и Украјина заједно су добиле статус кандидата у јуну 2022. године, а преговоре о чланству званично су започеле истог дана у јуну 2024. године.
Од тада је Кијев завршио детаљну анализу усклађености свог законодавства са правилима ЕУ, а преговори су формално отворени у неколико великих области.
У октобру су Украјина и Молдавија започеле преговоре који обухватају унутрашње тржиште ЕУ, конкурентност и економски раст.
Дуг пут до чланства
Приступање Европској унији захтева много више од политичког опредељења. Земље кандидати морају да ускладе своје законе и институције са стандардима ЕУ у 35 преговарачких области, које се у бриселској терминологији називају поглављима.
Оне обухватају све, од пољопривреде и безбедности хране до правила конкуренције, независности правосуђа и спољне политике.
План Европске комисије издваја само седам области у којима би Украјина могла привремено да заврши преговоре током 2027. године.
За образовање и културу предвиђена је прва половина године, док би у другој половини могли да буду завршени преговори у областима интелектуалне својине, запошљавања и социјалне политике, индустријске политике, истраживања, спољних односа, као и спољне и безбедносне политике.
Европска комисија признаје да су ове промене сложене и да захтевају опсежне консултације, време и ресурсе.
Како би помогла Украјини да напредује, Европска комисија је формирала посебну радну групу за пружање додатне подршке украјинским властима.
"Политико" пише да тешкоће додатно усложњава сукоб са Русијом, који поставља изузетне захтеве пред украјинску владу и парламент док настоје да усвоје и спроведу законодавство неопходно за чланство у ЕУ.
Европска комисија у документу пажљиво избегава да се обавеже на датум завршетка приступних преговора са Украјином, примењујући слично опрезан приступ и према другим земљама које су највише напредовале у процесу приступања, укључујући Албанију и Молдавију.
Изузетак је Црна Гора, за коју се јун 2027. године предвиђа као циљни рок за потписивање уговора о приступању.
Сенка рата
Неизвесност одражава и шири изазов пријема у Европску унију земље која је у сукобу.
"Политико" подсећа да правила ЕУ изричито не забрањују да земља која је у рату постане чланица, али би приступање Украјине отворило сложена питања безбедности, територије и обавеза које би државе ЕУ преузеле према другој чланици на основу одредаба Уније о узајамној помоћи.
Чак ни евентуални мировни споразум не би аутоматски решио та питања нити отклонио потребу да Украјина заврши реформе, наглашава се у тексту.
Завршетак преговора у појединачним областима такође не би значио непосредно чланство, јер би Кијев морао да прође кроз додатне кораке, укључујући закључивање уговора о приступању, који захтева одобрење и ратификацију.
Европска комисија такође жели да преговори о два преостала, до сада блокирана преговарачка кластера Украјине почну до краја 2026. године.
Реч је о кластеру 4, који обухвата зелену агенду и одрживу повезаност, и кластеру 5, који се односи на ресурсе, пољопривреду и кохезију.
У документу се наводи да Европска комисија сматра да је Украјина испунила неопходне услове и позива приступну конференцију да уложи све напоре како би преостали кластери били отворени пре краја године.
Њихово отварање омогућило би Украјини да настави преговоре у преосталим областима, иако ће брзина даљег напретка и даље зависити од спровођења реформи и одговарајућих одлука држава чланица.