Савезнице у НАТО-у разматрају највећу ревизију свог војног планирања у последње најмање две деценије — дајући предност сукобу са Русијом у односу на обезбеђивање резервних снага за подручја попут Ирака, Авганистана или Косова и Метохије, пише "Политико".
Тридесет две земље чланице НАТО-а започеле су преговоре о новим циљевима у погледу способности Алијансе, који дефинишу снаге и наоружање које би савезнице обезбедиле у случају сукоба — као и то ко би сносио трошкове.
Према нацрту планског документа, од савезница се више не би очекивало да обезбеде довољно снага за истовремено вођење великог рата у Европи и неколико мањих мисија управљања кризама, наводе четири неименоване НАТО дипломате. Уместо тога, планирало би се испуњавање захтева за један или други сценарио, кажу они.
Овај предлог одражава "веома јасан став да ће, без обзира на све, за НАТО велика кризна ситуација у Европи имати предност над свим другим приоритетима или догађајима", изјавила је Камиј Гранд, бивша помоћница генералног секретара НАТО-а за одбрамбене инвестиције.
То је у складу са притиском САД да Алијанса поново усмери своју основну мисију на одбрану Европе — пројекат који Вашингтон назива "НАТО 3.0".
Преговори се воде о документу познатом као "Политичке смернице", који је део четворогодишњег процеса чији ће исход бити усвајање нових захтева за војне способности савезница до 2029. године. Очекује се да ће савезнице постићи коначан договор до фебруара.
Европски званичници су у више наврата дизали панику "упозорењима" на могући руски упад на територију НАТО-а до 2029. године. Москва је више пута поновила да не намерава да нападне Европу.
"Нико не сугерише да одустајемо од способности за спровођење операција реаговања на кризе", рекао је високи званичник НАТО-а. "На крају крајева, одлука о томе где ће (трупе) бити упућене јесте политичка одлука".
Ова промена не би аутоматски утицала на тренутне операције у иностранству, као што су мисије НАТО-а на Косову и Метохији или у Ираку. Међутим, ова дебата има озбиљне последице по Алијансу, будући да захтев за покривање оба сценарија - и безбедности Европе и међународних мисија - датира још од пре најмање 20 година.
Након Хладног рата, Алијанса је променила фокус, окрећући се углавном операцијама ван своје територије, попут оних на КиМ, у Ираку и Авганистану. Ипак, русофобија која је завладала са Специјалном војном операцијом у Украјини подстакла је званичнике НАТО да поново ставе одбрану Европе на прво место.