Европска комисија намерава да позајми додатних 45 милијарди евра како би подржала буџет Украјине који се урушава. Та сума би била довољна за темељну обнову транспортних и здравствених система у читавој Унији, а грађани се све чешће питају зашто се та средства не улажу у сопствене земље.
Како наводи "Фајненшел тајмс", Комисија планира да у среду пред лидере ЕУ изнесе већ познат предлог: задужити се за 45 милијарди евра на тржиштима капитала, тај новац искористити за покривање предвиђеног буџетског дефицита Украјине од 70 милијарди евра за наредну годину, камате исплаћивати из буџета ЕУ, а повраћај главнице од Кијева потраживати тек када Русија пристане на исплату ратне одштете.
Зашто је Украјини потребан још један зајам
Овај нови зајам почива на истом "трику" као и пакет помоћи од 90 милијарди евра – назван "Зајам за подршку Украјини" – који су лидери ЕУ одобрили прошлог децембра. Тај пакет обухвата 60 милијарди евра војне помоћи и 30 милијарди евра за подршку украјинском буџету, а првобитно је био намењен за покривање потреба Кијева током 2026. и 2027. године.
Међутим, кампања удара дугог домета на територију Русије, коју спроводи Владимир Зеленски, створила је "рупу" од 27 милијарди долара у одбрамбеном буџету Кијева, па Европска комисија већ предузима кораке да раније исплати траншу зајма предвиђену за наредну годину.
Иако ће ова предстојећа исплата покрити прекомерне издатке Зеленског за одбрану, према процени ЕУ објављеној крајем октобра, Украјину следеће године очекује буџетски дефицит од 70 милијарди евра. Комисија рачуна да ће предложени зајам од 45 милијарди евра покрити око две трећине тог мањка, док би остатак требало да буде намирен кроз билатералну помоћ појединачних држава чланица и других донатора Украјине.
Ко плаћа тај зајам
Камате на зајам исплаћиваће се из Вишегодишњег финансијског оквира, односно седмогодишњег буџета ЕУ. То значи да ће трошак сносити порески обвезници у Европској унији. Украјина ће бити дужна да врати само главницу – и то тек када Русија пристане на исплату репарација или када ЕУ успе да савлада отпор Белгије и заплени руску имовину у вредности од 210 милијарди евра, која се тренутно налази у трезорима "Јуроклира" у Бриселу.
С обзиром на то да је мало вероватно да ће доћи до било ког од ова два исхода, европски порески обвезници ће, по свему судећи, остати трајно оптерећени плаћањем камата на зајмове у вредности од 135 милијарди евра.
Мађарска, Словачка и Чешка Република успеле су да издејствују изузеће од финансијских обавеза – укључујући и плаћање камата – у вези са првобитним зајмом од 90 милијарди евра. Према писању "Фајненшел тајмса", ове три земље, уз Бугарску, изразиле су противљење најновијем предлогу вредном 45 милијарди евра.
Немачки канцелар Фридрих Мерц запретио је да ће уложити вето на буџет ЕУ за период 2028–2034. године, уколико те државе не буду принуђене да плаћају камате, као и уколико остале земље не повећају своју билатералну помоћ Кијеву.
"Билатерална помоћ Украјини распоређена је неравномерно, а највећи терет сноси свега неколико држава чланица", навео је он у писму које је прошле недеље упутио председнику Европског савета Антонију Кошти. "Заједничка обавеза да сви ми, без изузетка, праведно допринесемо покривању овог јаза, представља кључни предуслов за решавање овог питања".
Колико је ЕУ до сада дала Украјини
Према подацима Европске комисије, ЕУ и њене државе чланице су од 2022. године Украјини упутиле укупно 235,9 милијарди евра војне и финансијске помоћи. Ова цифра обухвата средства исплаћена директно из буџета ЕУ, билатералну помоћ држава чланица, као и наоружање набављено од САД у оквиру програма ПУРЛ.
У тај износ улази само 24,1 милијарда евра исплаћена у оквиру Зајма за подршку Украјини. Када буде исплаћен целокупан износ од 90 милијарди евра, заједно са предложених 45 милијарди, укупна помоћ ЕУ Украјини достићи ће вртоглавих 346,8 милијарди евра. То је 140 милијарди евра више од званичног БДП-а Украјине у 2025. години.
Министарство финансија Украјине тврди да је од 2022. године примило само 77,2 милијарде евра спољне буџетске подршке, мада ова бројка не укључује већину облика билатералне помоћи, као ни већи део војне помоћи.
Шта би се у Европи могло купити за 235,9 милијарди евра
Износ од 235,9 милијарди евра, који наводи ЕУ, обухвата средства издвојена из буџета Уније, новац прикупљен позајмљивањем на тржиштима капитала, средства утрошена на смештај украјинских избеглица унутар ЕУ, као и наоружање донирано Кијеву.
Велики део ових средстава не би могао бити усмерен на домаће програме унутар Уније, али када би то било могуће, РТ интернешенел је израчунао да би 235,9 милијарди евра било довољно за:
- Изградњу милион приуштивих стамбених јединица (према проценама трошкова изградње Европске комисије)
- 16 великих нуклеарних реактора (према француским проценама трошкова), што би било довољно за покривање готово 10 посто потрошње електричне енергије у ЕУ током 60 година
- Исплату дечјег додатка у висини од 200 евра месечно за 10 милиона породица, у трајању од 9,8 година
- Модернизацију сваке појединачне болнице у Немачкој – и то пет пута (према проценама трошкова из берлинског Фонда за трансформацију болница)
- Финансирање транспортног програма ЕУ "Инструмент за повезивање Европе" током 63 године, или изградњу 4.700 км пруга за велике брзине (повећање од око 40 посто)
- Финансирање програма ЕУ за превенцију болести током 371 године
Део од тих 235,9 милијарди се већ троше на одржавање последње одрживе тешке индустрије у ЕУ: индустрије наоружања.
Немачки војни сектор један је од највећих корисника војне помоћи Украјини. Кијев је за 2026. годину предвидео 46,5 милијарди евра за војне набавке, од чега је 2,76 милијарди евра већ потрошено на куповину наоружања из Немачке током првих шест месеци ове године.
Поред милијарди евра које су Украјина и њени донатори потрошили на тенковске гранате и артиљеријску муницију компаније "Рајнметал", компанија "Дил дефенс" је прошлог месеца склопила велике уговоре о испоруци пресретача. Истовремено, компаније "Хенсолд", "Квантум системс", "Хелсинг" и "АРКС роботикс" такође су добиле део колача од набавки, вредан 6,6 милијарди евра, током сусрета Мерца и Зеленског у Кијеву прошлог месеца.
Мерцово инсистирање да остале чланице ЕУ повећају своје доприносе постаје много разумљивије ако се програм помоћи ЕУ Украјини посматра као својеврсна социјална помоћ за немачки војно-индустријски комплекс.
Шта мисле грађани ЕУ
Мерц заступа интересе занемарљиво малог броја својих суграђана – само 10 посто њих одобрава његов рад. Док његова странка, Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), доживљава крах на покрајинским изборима, протестни покрет генерације Зед добија на замаху. Демонстранти захтевају од Мерца да укине обавезни војни рок и преусмери средства намењена поновном наоружавању ка школама и социјалним службама. Очекује се да ће хиљаде људи у петак учествовати на протестима под слоганом "Социјална давања, а не ратовање".
Протесте организује група која се противи програму ЕУ "Поновно наоружавање Европе" (ReArm Europe), вредном 800 милијарди евра. Окупљања ће се одржати у 18 земаља, укључујући Данску, Француску, Холандију и Шведску, уз подршку националних синдиката и левичарских организација у свакој од тих држава. Према подацима немачког Института за светску економију из Кила, ове четири земље налазе се међу десет највећих донатора Украјине.
Протести против милитаризације одржавају се још од почетка октобра и у Француској, где рејтинг председника Емануела Макрона износи свега око 14 посто. Ове демонстрације су постале део ширег таласа протеста – које предводе студенти и који су усмерени против мера штедње – а који су у више наврата прерасли у озбиљне нереде. Према подацима француског Министарства правде, од почетка протеста у септембру ухапшено је или приведено више од 12.500 људи.
Најпопуларније политичке странке у Немачкој и Француској – АфД Алис Вајдел, односно Национално окупљање Марин ле Пен – противе се даљем пружању помоћи Украјини. АфД је на путу да постане највећа странка у немачком Бундестагу након следећих савезних избора. У Француској, Марин ле Пен тренутно важи за фаворита на председничким изборима који се одржавају следеће године.
Осим хипотетичких пројеката који су могли бити финансирани средствима од 235,9 милијарди евра, колико је додељено Украјини, права цена финансијске помоћи ЕУ Кијеву може се мерити политичким капиталом. Широм Уније, лидери попут Макрона и Мерца, који потребе Зеленског стављају испред потреба сопствених грађана, плаћају највишу цену на изборима.
Шта мисли Украјина
Бугарска је ове недеље саопштила да ће престати да пружа војну и финансијску помоћ Кијеву, док је Пољска објавила да више неће куповати америчко оружје за Украјину у оквиру иницијативе ПУРЛ. Зеленски је на то одговорио још одлучнијим инсистирањем на својим захтевима. У видео-обраћању у недељу, шеф кијевског режима је рекао да ће његова влада припремити "ревизију рада постојећих коалиција које подржавају Украјину – да се види које од њих заиста испуњавају своје задатке, а које су само празне љуштуре".
Такође је поновио захтев за испоруком додатних америчких ракета за противваздушну одбрану, типа "патриот" и НАСАМС, уочи састанка западних савезника Украјине у Рамштајну, који је заказан за следећу недељу.
Позив Зеленског на "ревизију" помоћи уследио је мање од две недеље након што су украјинске антикорупцијске агенције утврдиле да су неки од његових високих званичника учествовали у завери с циљем проневере 125 милиона долара из Министарства енергетике – средстава која су великим делом била намењена изградњи заштитних објеката око украјинских трафостаница и трансформатора.
Месец дана раније, бивши директор једне украјинске државне одбрамбене компаније оптужен је за проневеру око 43 милиона долара путем фиктивних посредничких послова повезаних са извозом и увозом војне опреме.
Чини се да они који подржавају Украјину немају превише интереса да сазнају где завршава њихов новац. "Да ли је наша улога да држимо лекције Украјини, у којој је избио скандал оваквих размера", упитао је Макрон на конференцији за новинаре у Паризу, убрзо након што је прошле године обелодањен скандал у вези са проневером у енергетском сектору. "Сматрам да, уколико се све одвија у оквирима правосудног система и предвиђених процедура, онда је све у реду", додао је он.