
Мерц поставио ултиматум Европи: Или 45 милијарди евра за Украјину или блокада буџета ЕУ

Европска комисија припрема ново задуживање од 45 милијарди евра за финансирање Украјине, али се план већ претворио у спор око будућег буџета Европске уније. Немачки канцелар Фридрих Мерц запретио је да неће подржати европски буџет за период од 2028. до 2034. године уколико све чланице не пристану да учествују у финансирању Кијева, пише "Фајненшел тајмс".
Према наводима четири извора упозната с планом, Европска комисија ће у среду предложити да се новац позајми уз гаранције из заједничког буџета ЕУ. Кијеву ће, према проценама, наредне године недостајати око 70 милијарди евра, а Брисел је обећао да ће обезбедити приближно две трећине тог износа, уз очекивање да преостали део покрију други западни савезници.

За ново задуживање био би употребљен исти механизам као и за ранији кредит од 90 милијарди евра, који је требало да покрије украјинске финансијске потребе током ове и наредне године. Међутим, због све већих разарања, финансијски јаз се додатно продубио.
Четири земље одбијају да финансирају Кијев
Проблем за Брисел представља чињеница да је за нови кредит неопходна сагласност свих 27 држава чланица, док су Чешка, Словачка, Мађарска и Бугарска већ поручиле да не желе да учествују у будућем финансирању Украјине.
Чешка, Словачка и Мађарска раније су успеле да издејствују изузеће од плаћања камата на кредит од 90 милијарди евра, али би сада Брисел и Берлин желели да избегну нова изузећа. Мерц је зато прошле недеље запретио да ће блокирати усвајање дугорочног буџета ЕУ уколико све чланице не преузму део финансијског терета.
Немачка је највећи нето уплатилац у европски буџет и највећи европски билатерални донатор Украјине. С друге стране, све четири државе које траже изузеће нето су кориснице европских фондова – из заједничке касе добијају више него што у њу уплаћују.
Нова рачуница Брисела: Ко не плати за Украјину, ризикује европске фондове
Према изворима "Фајненшел тајмса", после Мерцове претње преговори о помоћи Украјини и будућем европском буџету практично су спојени у један политички пакет.
Намера је да се финансирање Кијева заштити од будућих вета тако што ће земље које зависе од европских фондова бити стављене пред тежак избор: да подрже нову помоћ Украјини или ризикују да остану без средстава из заједничког буџета.
"То повећава улог, али значи и да више нема шансе да се ове две ствари решавају паралелно. Сада је све један велики договор", рекао је један од извора.
Лидери ЕУ расправљаће о оба питања на самиту у Бриселу 26. и 27. новембра, а циљ је да одлуке буду донете до краја године.
Бабиш упозорава на уцене, забринута и Ирска
Међутим, стратегија Берлина могла би да произведе супротан ефекат, нарочито ако државе чланице закључе да се европски буџет користи као средство политичког притиска.
Чешки премијер Андреј Бабиш већ је упутио писмо председнику Европског савета Антонију Кошти, у којем се изричито успротивио повезивању два питања.
"Договор о будућем финансирању Украјине не може бити предуслов за усвајање наредног буџета ЕУ", поручио је Бабиш.
Он је нагласио да Европска унија мора да задржи могућност да самостално одређује и финансира своје дугорочне политике и приоритете, без обзира на развој ситуације у Украјини.
Резерве имају чак и земље које подржавају наставак помоћи Кијеву. Ирски премијер Михол Мартин признао је да га забрињава повезивање украјинског финансирања с преговорима о европском буџету, иако разуме незадовољство држава које су до сада издвојиле највише новца.
Бриселу се жури због избора у Европи
Иза настојања да се финансирање Украјине обезбеди што пре стоји и страх од политичких промена у државама чланицама. Брисел и Берлин забринути су због предстојећих избора у Француској, Италији, Шпанији и Пољској, који би могли да промене однос снага у ЕУ и додатно отежају усвајање нових пакета помоћи Кијеву.
Француска политичарка Марин ле Пен, која према анкетама води уочи председничких избора у априлу, већ је најавила да би, уколико наследи Емануела Макрона, обуставила подршку Украјини.
Зато Брисел настоји да дугорочно финансирање Кијева обезбеди пре него што евентуалне промене власти у европским престоницама додатно закомпликују договор.
Ипак, покушај да се помоћ Украјини веже за читав седмогодишњи буџет Уније отвара нови сукоб међу чланицама: о томе да ли европски фондови треба да служе као средство притиска на државе које не желе да финансирају Кијев.





