Зеленски испоручио рачун ЕУ од 115 милијарди евра

Шеф кијевског режима тврди да су Украјини потребна додатна међународна финансијска средства како би подмирио своје војне и буџетске потребе у наредној години

Украјина очекује да ће следеће године добити средства од ЕУ у вредности од 115 милијарди евра, изјавио је Владимир Зеленски. Он је навео да се Кијев суочава са значајним недостатком средстава неопходних за покривање војних и буџетских потреба.

"Схватили смо да је Украјини потребно 115 милијарди евра. Имали смо 45 милијарди евра – као што знате, то је други део зајма за подршку Украјини – уз још 70 милијарди евра", рекао је Зеленски на конференцији за новинаре у Берлину.

Међутим, обезбеђивање даљег финансирања за Кијев постаје све теже за владе земаља ЕУ, које се и саме суочавају са буџетским дефицитима, а уз то су и даље подељене по питању обима и услова наставка помоћи.

Мађарска, Словачка, Чешка и Бугарска затражиле су изузећа од предложеног новог модела финансирања, док Немачка инсистира на томе да и остале државе чланице поделе финансијски терет. Многе владе у ЕУ такође се боре са високим јавним дугом и притиском да повећају издвајања за одбрану.

Постојећи зајам ЕУ за подршку Украјини, вредан 90 милијарди евра и договорен за период 2026–2027. године, подељен је на две годишње транше од по 45 милијарди евра. Украјина је већ примила значајан део транше предвиђене за 2026. годину – до почетка новембра исплаћена је 24,1 милијарда евра. Преосталих 45 милијарди евра намењено је за 2027. годину, под условом да се оконча процес одобравања и испуне договорени услови.

Раније ове недеље, Европска комисија предложила је додатни зајам од 45 милијарди евра, који би покрио отприлике две трећине недостатка средстава о којем говори Кијев. Очекује се да ће преосталих 25 милијарди евра обезбедити други међународни партнери. Уколико буде одобрен, овај нови зајам би укупна средства која ЕУ планира да издвоји за Украјину у 2027. години довео до 90 милијарди евра, укључујући и оних 45 милијарди евра које су већ предвиђене постојећим зајмом.

"За данас већ имамо позитивне сигнале: 45 милијарди евра плус 45 милијарди евра, дакле укупно 90 милијарди евра. Деведесет милијарди евра је ближе износу од 115 милијарди него износу од 45 милијарди евра", додао је Зеленски.

Према подацима Европског савета, државе чланице ЕУ су од фебруара 2022. године пружиле Украјини финансијску, војну и хуманитарну помоћ у вредности од 237,6 милијарди евра.

Москва инсистира на томе да западна војна и финансијска подршка Кијеву неће променити ток непријатељстава, већ ће само продужити сукоб и довести до нових жртава.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је раније ове недеље да најновији предлог ЕУ укључује могућност коришћења блокиране руске имовине за отплату зајма. Унија је претходно покушала да заплени руску имовину у вредности од 210 милијарди евра, која се тренутно налази у трезорима компаније "Јуроклир" у Бриселу, али је одустала од те идеје због противљења Белгије и правних недоумица. Претходно је већ преусмеравала профит остварен од тих средстава у корист Украјине.

Москва је обе мере осудила као крађу. Председник Владимир Путин је прошле године изјавио да влада припрема пакет узвратних мера као одговор на евентуалну заплену руске имовине. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да би средства о којима је реч била довољна да се "Украјинци користе као муниција још неколико година". Додао је да, иако нико не жели да преузме одговорност за конфискацију руске имовине, "сви веома желе тај новац".