РТ Балкан анализа: Зашто Запад одбија кинески предлог, а тврди да хоће мир?

Убрзо након што је Кина објавила документ од 12 тачака у којем износи став о украјинској кризи и позива на прекид непријатељстава и мировне преговоре, стигле су негативне реакције западних званичника - чини се, и пре него што је документ пажљиво прочитан и размотрен. 

Одбијање "на прву лопту", ипак, не изненађује, јер је "позива на мир" од стране Запада било знатно мање од апела да се пошаље још оружја Кијеву.

Проблем је и у томе што иницијатива долази од Кине, за коју украјински савезници тврде да је "упрљана сарадњом са Русијом и да нема уравнотежен став у украјинском сукобу".

Видело се током посета председника Бајдена Кијеву и Варшави, као и током Минхенске безбедносне конференције, да су западни званичници веома инсистирали на продужетку рата, каже за РТ Балкан новинар Борислав Коркоделовић.

"Бајден је сам обећао још 500 милиона долара војне подршке, говори се увелико о следећој етапи помоћи - борбеним авионима. Очигледно је да Запад, а нарочито САД, у ствари имају на уму војни пораз Русије, упркос свим негирањима", истиче. 

Осим тога, кинески предлог садржи читав низ веома непријатних елемената за Запад, оцењује политиколог Александар Митић, додајући да, "што се тиче САД и Запада, тај предлог би требало да се заврши после тачке 1, која се тиче самог територијалног интегритета".

"Чак и у тој тачки за Запад је проблематично што се истиче да када је у питању територијални интегритет и суверенитет, не би требало да буде дуплих стандарда, што је веома важно и за Републику Србију, јер се и она суочава са дуплим стандардима", објашњава Митић.

И друга тачка, у којој се говори о недељивој безбедности, тј. против агресивног ширења алијанси, прилично је проблематична за Запад. "То је оно што Кина од почетка сматра, и пре почетка самог сукоба, да је главни узрок кризе и сукоба ширење НАТО-а", а треба имати у виду да је и сама суочена на Пацифику са притисцима САД.

Митић наводи да се Западу не допада ни тачка 10 која говори о противљењу употреби унилатералних санкција, већ се инсистира да санкције морају да прођу кроз систем УН.

"С обзиром на све санкције које је Запад унилатерално увео против Русије, јасно је да им то не одговара, поготову имајући у виду да су и пре почетка сукоба изјављивали да ће санкционисати Руску Федерацију, као и због изјава да ће те санкције остати на снази, чак и да се сукоб оконча", наводи Митић. 

Мир, али не под било каквим условима

Да ће мировни предлог бити одбачен пре него тумачен, било је очекивано, али је Кина, свеједно, направила тај корак.  

Митић подсећа да је она, као једна од три највеће силе на свету, итекако заинтересована да се сукоб што пре заврши, јер штети њеним интересима, пре свега економским. "Али не да се заврши под било каквим условима", истиче.

Додаје да Кина жели да се прикаже као сила која се на глобалном плану залаже за мирно решавање сукоба и да су многе земље од ње захтевале да буде посредник. Ипак, не треба очекивати да ће за свој план добити неку подршку на Западу.

"Али у остатку света - што је Кини веома важно - ова иницијатива ће се видети као веома разумна и прихватљива. Она је у складу са Глобалном безбедносном иницијативом коју је Си Ђинпинг предложио", наглашава Митић.

Кина се залаже за прекиде непријатељстава, не само у Украјини, већ и у случају других сукоба, сагласан је Коркоделовић. 

Осим што сматра себе одговорном силом - "а одговорно је, са становишта Пекинга, имати дијалог и преговарати", Кина гледа пре свега своје националне интересе. Отуда је само четвртина међународне заједнице увела санкције Русији, истиче.

"Пекинг је овај папир поднео као својеврсну листу принципа на којима међународна заједница, не само Кина, треба да води преговоре за окончање сукоба у Украјини. То није никакав конкретан, муњом у стену уклесан предлог, већ списак принципа на којима би требало да се заснива политичко решење", сматра Коркоделовић.

Подсећа да је и бразилски председник Лула да Силва изашао са предлогом о мировној групи која би деловала у оквиру Групе 20 и додаје да је могуће "да неколико таквих иницијатива, међу њима и кинески списак принципа за мирно решење, буде у неком тренутку комбиновано".

Ипак, Коркоделовић наводи да су и Кинези свесни да је пут до постизања договора у вези са преговорима и примирјем још веома далек и "не види се", те да услови за примирје још нису сазрели.

Добро је што је Кина почела да прича о Украјини

Од председника Украјине Владимира Зеленског стигла је изјава да предлог Кине још није прочитао, али да је "добро то што је Кина почела да прича о Украјини и што постоје неки сигнали".

Митић објашњава да, упркос свим критикама упућеним Пекингу, украјинска страна није затворила врата за сарадњу са Кином, "која ће јој свакако бити потребна у периоду реконструкције Украјине". 

"Да ли Зеленски хоће да каже 'ја бих деловао самостално да могу, али велико је питање да ли ћу моћи'?", пита се Коркоделовић и подсећа да је лидер Украјине првобитно прихватио преговоре са Москвом, који су се одвијали и у Турској и у Белорусији.

"Да би онда њему био послат британски премијер Борис Џонсон као амерички изасланик, и да онда, од тих неких постигнутих договора, не би било ништа", подсећа саговорник РТ Балкана на епилог покушаја преговора Москве и Кијева.