Америка није спремна да се суочи са Кином на бојном пољу

Иако се у најновијој Стратегији националне безбедности истиче да је Кина најзначајнија претња за САД, Америка, због недостатака у својој индустрији наоружања није спремна да води велики рат против те земље, тврди један од директора Центра за стратешке и међународне студије. 

Рат у Украјини разоткрио је кључне недостатке америчке војне индустрије, који би могли да угрозе њену способност вођења рата са Кином, преноси "Вол стрит џурнал".

Помоћ Вашингтона Украјини исцрпла је америчке залихе неких система наоружања, као што су ракетни системи земља-ваздух "Стингер", хаубице М777, муниција од 155 мм и противтенковски системи "Џавелин".

Критичне залихе муниције довољне за недељу дана рата

Постоје, како наводи овај лист, и други разлози за озбиљну забринутост: индустријска база САД намењена је за мирнодопско и није адекватно припремљена за ратно окружење, које је сада практично постало реалност. У великом регионалном сукобу, какав би представљао рат са Кином у Тајванском мореузу, потребе САД за муницијом вероватно би премашиле планове и залихе Пентагона.

Како показује већина симулација Центра за стратешке и међународне студије, која се концентрисала на могући америчко-кинески рат због Тајвана, САД би потрошиле све своје ракете ваздух-земља и прецизно навођене противбродске ракете дугог домета већ у првој недељи сукоба. Ове ракете су иначе критичне због способности да погоде кинеске поморске снаге избегавајући противваздушну одбрану.

САД нису једина земља која се суочава са оваквим проблемима. У недавној ратној игри, у којој су учествовале америчке, британске и француске снаге, трећа дивизија Уједињеног Краљевства исцрпла је националне залихе критичне муниције за нешто више од недељу дана. 

Аверзија према финансијском ризику

Решавање ових проблема ће очигледно потрајати. Компаније које производе наоружање генерално нису спремне да преузму финансијске ризике без склопљених уговора, укључујући и оне вишегодишње. Међутим, Министарство одбране САД потписује вишегодишње уговоре за бродове и авионе, и углавном нема обичај да потписује вишегодишње уговоре за муницију. Ова аверзија према ризику се погоршава уколико компаније морају да изврше додатна капитална улагања.

Постоје, такође, и бројна ограничења у вези с радном снагом и ланцима снабдевања због повећане потражње за системима наоружања и муницијом потребном за један или више "великих ратова". Компаније треба да запосле, обуче и, на крају, задрже раднике. Ланци снабдевања за амерички сектор наоружања такође нису сигурни колико би требало да буду, јер се нека предузећа гасе или премештају своје ланце у иностранство, понекад чак и "у непријатељске земље".

У другим случајевима, не постоје алтернативни извори за кључне системе оружја и муниције. Ова производња је рањива и због потребе за ретким металима, на које Кина фактички има монопол, полупроводницима и неким другим деловима микроелектронике.

Главно ограничење је, међутим, време потребно за производњу. За производњу неких типова противваздушних и противракетних пројектила и система, као што су "Патриот" и поједине крстареће ракете, потребно је више од две године. Попуњавање залиха захтева вишегодишња улагања и одржива решења. 

Приоритети Пентагона

Ови захтеви, истиче се, немају брза ни лака решења. Како сматра експерт, ове проблеме "требало би решавати сада." Први корак је да Пентагон поново процени укупне потребе за муницијом за један или више великих ратова, што мора укључити моделирање  потрошње критичне муниције међу копненим, поморским и ваздушним снагама.

Пентагон треба да се фокусира на циљана улагања у кључну муницију и системе наоружања, као што су прецизни системи великог домета и интегрисана ваздушна и противракетна одбрана. Ове инвестиције требало би да укључе потписивање вишегодишњих уговора.

Током Другог светског рата, индустријска производња наоружања у САД и савезника била је од суштинског значаја за пораз Немачке и Јапана. Али, то се није десило преко ноћи, примећује "Вол стрит џурнал". Уколико САД озбиљно желе да се такмиче са Кином, треба то да схвате озбиљно, а индустријска база наоружања, закључује експерт, представља критично место.