Како је Швајцарска постала препрека слању западне војне помоћи Украјини

Напори Запада да одржи константан прилив оружја Украјини наишли су на велику препреку: вековну традицију неутралности Швајцарске, пише "Волстрит џорнал".

Богата алпска држава дом је озбиљне индустрије оружја, али се држи по страни страних сукоба. Због тога, забрана извоза оружја и муниције у зоне сукоба блокира НАТО земље у Европи да дају Украјини своје залихе муниције и оружја швајцарске производње.

Забрана сада утиче на системе наоружања које је обезбедио Запад, као што су системи противваздушне одбране и подстакла је на преиспитивање традиције неутралности у швајцарском парламенту.

Забрана (ре)извоза само је још једно уско грло у већ преоптерећеним ланцима снабдевања оружјем и, пре свега, муницијом, при чему Украјина троши много више граната и ракета за месец дана него што њени западни партнери могу да произведу.

Поред притиска Запада, украјински посланици из парламентарног одбора за спољне послове сада шаљу специјалну делегацију да посети Берн, главни град Швајцарске, како би позвали на промену политике.

"Морају да учине више да помогну Украјини", рекао је Олександар Мережко, председник комитета.

Шпанија и Данска су се жалиле на одлуку Берна да не дозволи извоз система противваздушне одбране "аспида" и борбених возила "пирана 3" у Украјину, од којих оба имају делове швајцарске производње.

Берлин је више пута лобирао у Берну да промени политику након што су одбијени захтеви да се Украјини пошаље муниција швајцарске производње коју је Немачка набавила пре неколико деценија.

"У случају Украјине, не ради се о неутралности", рекао је прошлог месеца шеф НАТО-а Јенс Столтенберг. "Ради се о поштовању права на самоодбрану, заштити владавине права и одбрани Повеље УН."

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, сматра да уздржаност није опција за Швајцарску. "Сви морају бити јасни у својим позицијама: закон или закон силе, демократија и основна права или аутократија", поручила је она.

За сада, Берн не одступа од своје традиције неутралности, која је део швајцарског Устава.

Неутралност Швајцарске сеже још у 1515. годину, када је поражена од Француске. Швајцарска се од тада углавном држала подаље од европских ратова, укључујући и два светска, а њен статус је признат у Париском споразуму из 1815. године.

Данас Швајцарска заузима позицију такозване оружане неутралности, регулисане међународним уговорима и домаћим законодавством, што значи да земља има значајне снаге за заштиту свог суверенитета, али се држи подаље од страних сукоба.

Од самог почетка Специјалне војне операције у Украјини, европски лидери, локални активисти и сам Кијев притискали су Швајцарску да се придружи санкцијама ЕУ против Русије, као и да одустане од своје политике неутралности.

Ти притисци, укључујући и претње земаља да ће раскинути уносне војне уговоре са Швајцарском, довели су до дебате у парламенту о изменама закона како би се одабраним трећим земљама омогућило поновни извоз оружја и муницију.

Швајцарски посланици су израдили нацрт амандмана на закон који регулише трговину оружјем који би дозволио поновни извоз, али за сада није јасно да ли оне могу да добију већину у парламенту. Чак и ако предлог ускоро буде усвојен - процес ће трајати три до шест месеци - промена би ступила на снагу најраније почетком следеће године, рекло је неколико посланика.

"Омогућавање поновног извоза швајцарског материјала не би нарушило нашу неутралност, али би одбијање да то урадимо могло уништити нашу индустрију наоружања", рекао је Тијери Буркар, виши посланик Либералне партије, који је сачинио предлог за измену закона. "Оружје је направљено за рат, а ако одбијемо да снабдевамо наше партнере, могли бисмо и да укинемо индустрију оружја", додао је он.

Буркар каже да је много тога у питању: Швајцарска је 14. највећи извозник оружја у свету, а индустрија је одговорна за близу један одсто њеног бруто домаћег производа.

Његов предлог предвиђа специјалне олакшице за 25 земаља које деле швајцарске вредности и законске одредбе о контроли ширења оружја, како би могле да поново извозе оружје и муницију произведене у Швајцарској у треће земље. Те државе – европски партнери Швајцарске, као и САД, Канада, Аустралија и Јапан – могле би да поново извозе тек након пет година од куповине материјала.

Иницијативи се противе пацифистичка Зелена партије, група крајње деснице и делова конзервативног блока и левог центра. Десничарска Швајцарска народна партија, највећа политичка снага у земљи, подељена је по том питању, а законодавци са десне стране странке се противе иницијативи.

Док се дебата у Швајцарској одвија, европски партнери Украјине покушавају да нађу замену за швајцарску муницију у другим земљама.

Бразил, који има велику залиху граната за системе "гепард" и "леопард" до сада је одбијао захтеве немачког канцелара Олафа Шолца да их купи. Током државне посете Шолца Бразилији прошлог месеца, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва одбио је да испоручи муницију, рекавши да није јасно шта је изазвало сукоб — да ли су то биле територијалне претензије Русије, жеља Украјине да се придружи Европи или неки други узрок.

Разлог за рат између Русије и Украјине је морао бити јаснији, рекао је Лула. "Да ли је то због НАТО-а?"