Свет

Захарова: Зашто известиоци Савета УН за људска права не пишу о насилној украјинизацији становништва?

Захарова је оценила да извештај специјалних известилаца Савета УН за људска права о тзв. уништавању украјинских културних добара у току Специјалне војне операције представља још један покушај заклањања кијевског режима и демонизације Русије, те да у њему нема ни наговештаја објективности
Захарова: Зашто известиоци Савета УН за људска права не пишу о насилној украјинизацији становништва?www.globallookpress.com © MFA Russia/via Globallookpress.com

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова указала је да у "антируском" саопштењу одређеног броја специјалних известилаца Савета УН за људска права о тзв. уништавању украјинских културних добара у току Специјалне војне операције нема ничег новог, осим неоснованих напада на Русију.

Она је указала да извештај представља још један покушај заклањања кијевског режима и демонизације Русије, те да у њему нема ни наговештаја објективности. 

Захарова се у саопштењу објављеном на сајту руског МСП такође запитала зашто се "непристрасни" стручњаци нису потрудили да темељно и јавно оцене "рат" који је Кијев покренуо против "руског културног, историјског и језичког наслеђа" као и бујања "културе отказивања" свега у вези са Русијом у Европи.

"О насилној украјинизацији значајног дела становништва и лишавању људи основних права, аутори саопштења нису рекли ни реч", указала је она.

Она је указала да таква "једностраност" у појединим поступцима специјалних известилаца Савета УН за људска права њих само дискредитује. 

"Позивамо експерте УН да свој мандат спроводе на деполитизован начин и стриктно се придржавају принципа универзалности, непристрасности, објективности и неселективности, конструктивног међународног дијалога и сарадње", закључила је она.

Подсетимо да је Генерална скупштина Уједињених нација у априлу прошле године изгласала суспензију Русије из Савета за људска права УН, са седиштем у Женеви.

За иницијативу коју су предводиле САД, гласале су 93 земље, док су 24 земље гласале против, а 58 земаља је било уздржано.

image