Болтон: Путин је учинио услугу САД када је обуставио учешће Русије у Новом СТАРТ-у

Недавна одлука руског председника Владимира Путина да суспендује учешће Русије у Споразуму о стратешком офанзивном наоружању (Нови СТАРТ) могла би да буде "благослов", тврди бивши саветник Доналда Трампа за националну безбедност Џон Болтон.

Ако то подстакне САД да признају да је биполарни свет америчко-руских споразума о нуклеарном оружју ствар прошлости и да се на Кину сада мора рачунати као на трећу велику нуклеарну силу, онда је Путин учино услугу Америци, истиче Болтон у ауторском тексту за "Вашингтон пост".

Он додаје да је Путинова намера била да застраши САД и њихове савезнике који помажу Украјини. 

"Путин је опет играо на нуклеарну карту", тврди Болтон, наводећи да су раније "претње" руског председника узнемириле лидере НАТО-а и да су они због тога оклевали да испоруче оружје Кијеву.

Аутор подсећа да су појединци на Западу жалили због "смрти последњег великог споразума о стратешком оружју" али упозорава да, имајући у виду растућу снагу руско-кинеског савеза и ширење кинеских програма нуклеарног оружја и балистичких ракета, споразуми о оружју између САД и Русије у стилу хладног рата нису само непожељни, већ и опасни.

Он тврди да је Нови СТАРТ био лош и у време када је написан, а није побољшан током година.

"Бавећи се само стратешким, а не тактичким нуклеарним оружјем, споразум је ефективно ратификовао огромну руску предност. Нове технологије — као што су хиперсоничне ракете — учиниле су га застарелим. Председник Бајден је 2021. погрешио продуживши Нови СТАРТ на пет година", истиче Болтон. 

Триполарни нуклеарни свет

Те мане, ипак, бледе пред сложеношћу триполарног нуклеарног света у настајању, сматра аутор. Наводи да Кина јасно разуме нову реалност и "нема сумње да је зато одбила да се придружи било каквим преговорима о новом споразуму који би заменио Нови СТАРТ".

Кинески председник Си Ђинпинг вероватно има за циљ да повећа нуклеарни арсенал, тврди Болтон и подсећа на извештавање "Вашингтон поста" о сателитским снимцима изградње више од 100 силоса за интерконтиненталне балистичке ракете у Кини.

Подсећа и на речи команданта америчких нуклеарних снага који је рекао у Конгресу 2021. да је у току "запањујућа експанзија" кинеског програма нуклеарног оружја.

САД и Русија имају много веће нуклеарне залихе од Кине, али, каже аутор, важна је тежња Пекинга да распореди оружје. 

Нови СТАРТ је, теоретски, ограничавао САД и Русију на 1.550 распоређених нуклеарних бојевих глава, а Пентагон је прошле године предвидео да ће Кина имати 1.000 нуклеарних бојевих глава до 2030. и 1.500 до 2035. године, па "није ни чудо што се интензивно ради на изградњи силоса", закључује Болтон. 

Колики је нуклеарни арсенал потребан Америци?

Претходни, у основи биполарни нуклеарни свет био је далеко једноставнији, стратешки и оперативно. Основе америчке нуклеарне доктрине и стратегије одвраћања претпостављале су једног главног нуклеарног противника.

"Нажалост, оно што смо знали током Хладног рата данас је потпуно недовољно", оцењује Болтон и додаје да су САД данас суочене са два велика нуклеарна противника и да морају да размотре више нових сценарија. 

Он разматра две могућности.

"Могли бисмо да се нуклеарно сукобимо са Русијом, након чега би, под претпоставком да смо изашли као 'победници', одмах дошло до нуклеарне конфронтације са Кином. Друга потенцијална криза могла би да значи супротстављање осовини Кина-Русија, што би истовремено представљало претњу нама, као и нашим европским и азијским савезницима", објашњава Болтон. 

Он истиче да пре него што се упусти у даље дипломатске разговоре о стратешком наоружању, Вашингтон мора да одговори на основна питања, попут овог: колики мора да буде амерички нуклеарни арсенал, да би се суочио са два противника?

Хвала Путину

Идеја да би Вашингтон могао да успе уколико све три земље буду имале исти број бојевих глава је, по њему, "самоубилачка", а то је "резултат типичан за споразуме о контроли наоружања".

"Али колико би још нуклеарних бојевих глава требало Америци за самоодбрану и 'одвраћање'? Колико би још оружја било оптимално, или чак минимално довољно? Да ли је тај број једнак збиру онога што имају Москва и Пекинг, или је већи?", пита се Болтон. 

Он упозорава да Северна Кореја, Иран и "друге државе које желе да имају нуклеарно оружје" готово сигурно виде Русију и Кину као пријатељске нације, а САД и њихове нуклеарно наоружане савезнике - Британију и Француску - као непријатеље.

Стратешка питања од огромног значаја као што су ова, са далекосежним последицама за нуклеарни положај САД, много су важнија за одбрану Америке него договори о контроли наоружања, поручује аутор. 

"Боље је да имамо оружје у руци, а затим да га ограничимо ако будемо желели, него да га немамо довољно и да дозволимо Москви и Пекингу да диктирају будуће односе", закључује Болтон.

Додаје да су Америци потребни њени савезници да се ангажују, "овога пута глобално", јер, како каже, неће бити довољно да се САД баве НАТО-ом, с једне стране, или низом билатералних индо-пацифичких савеза, са друге стране.

"Предстојеће стицање равноправног статуса Кине као нуклеарне силе и њен савез са нуклеарном суперсилом Русијом, представљају глобалну претњу", сматра Болтон и "захваљује" Путину што је "помогао" да се разуме колико је ово хитно.