Свет
Шеф Пентагона ненајављено у Ираку: Остајемо до даљњег
У сусрет 20-годишњици америчке инвазије на ову земљу министар одбране САД потврђује стратешко партнерство Сједињених Држава и Ирака
Амерички министар одбране Лојд Остин ненајављено је посетио Ирак како би показао да Вашингтон намерава да задржи своје војно присуство у тој земљи, скоро две деценије након интервенције коју је предводио када је с власти свргнут Садам Хусеин, пренео је Ројтерс.
Остин, највиши званичник у администрацији председника Џозефа Бајдена који је посетио Ирак, био је последњи командант америчких снага у Ираку; напустиле су земљу 2011. године, откад јача терористичка Исламска држава.
"Поново сам овде да потврдим стратешко партнерство САД и Ирака док се крећемо ка сигурнијем, стабилнијем и суверенијем Ираку", изјавио је Остин.
Сједињене Државе тренутно имају 2.500 војника у Ираку, и још 900 у Сирији како би помогле локалним трупама у борби против Исламске државе (ИД), која је 2014. заузела делове територије у обе земље. ИД је далеко од некадашње силе, али њени милитантни огранци су активни у деловима северног Ирака и североисточне Сирије.
"Ирачанима ће пренети да смо решени да задржимо наше снаге, али не ради се само о војсци. САД су у великој мери заинтересоване за стратешко партнерство са владом Ирака", рекао је високи званичник Пентагона који је желео да остане анониман.
Ројтерс наводи да Лојдов долазак у Багдад треба и да пружи подршку премијеру Мухамеду ел Суданију против иранског утицаја у земљи.
Милиција у Ираку коју подржава Иран повремено је гађала ракетама америчке снаге и њихову амбасаду у Багдаду. Тензије између Сједињених Држава и Ирана достигле су врхунац 2020. године након што су Американци убили дроном иранског војног команданта генерала Касема Сулејманија.
"Мислим да ирачки лидери деле наш став да Ирак не треба да постане игралиште за сукоб између САД и Ирана", рекао је Пентагонов званичник.
Током посете Ираку Остин ће се састати с премијером Суданијем, као и с председником региона Ирачки Курдистан Нечирваном Барзанијем, усред дугогодишњег спора око буџетских трансфера и поделе прихода од нафте између савезне и курдске владе.
Администрација бившег председника САД Џорџа В. Буша тврдила је да влада ирачког лидера Садама Хусеина поседује оружје за масовно уништење, што је био повод за инвазију 2003. године. По подацима Института за међународне студије Вотсон при Универзитету Браун, у рату је убијено између 185.000 и 208.000 ирачких цивила.
Једна од последица америчке инвазије је и политичка нестабилност која је отворила пут терористичкој Исламској држави пошто су САД повукле своје снаге 2011. године.
