Дијаманти су вечни: Упркос санкцијама, Европа и даље тргује са Русијом

За осам месеци руске специјалне војне операције у Украјини, Европска унија увела је осам пакета ригорозних санкција Руској Федерацији. Али не држе се сви тих ограничења. Поједине државе и приватне компаније налазе начин да заштите секторе који су за њих исувише вредни. Зато се у Унији праве компромиси како би се одржао јединствен фронт против Русије, пише "Њујорк тајмс".

Од фебруара, 1.236 особа и 155 компанија из Русије нема приступ европској територији и тржишту, а њихова имовина је замрзнута. Забрањен је промет руских производа у скоро хиљаду категорија. Уведен је ембарго на руску нафту. Забрањена је скоро трећина извоза у Русију и две трећине извоза из РФ у ЕУ.

Међутим, Белгијанци су заштитили трговину руским дијамантима, Грци превозе руску нафту а Француска и даље увози руски уранијум.

Тешко је проценити утицај ових изузетака на делотворност европских санкција против Русије, али политички омогућили су да се одржи јединство 27 чланица ЕУ, као и да се сваки нови пакет уводи релативно брзо и једногласно.

Ипак, украјинска влада критикује такве мере и тражи престанак било каквих веза с Русијом.

"Очигледно постоје људи којима су дијаманти продати у Антверпену важнији од битке коју водимо. Мир вреди много више од дијаманата", рекао је украјински председник Владимир Зеленски белгијском парламенту током обраћања путем видео-линка крајем марта.

Дијаманти су најбољи пријатељи

Белгија једноставно не жели да жртвује успешну трговину дијамантима и солидарише се са осталим чланицама европског блока у "кажњавању Кремља", пише "Њујорк тајмс".

Трговина, вредна 1,8 милијарди евра годишње, заштићена је у досадашњим рундама европских санкција, иако је идентификована као могуће оружје против РФ већ на самом почетку ратних дејстава у Украјини будући да је извоз необрађених дијаманата веома уносан за Русију.

Белгијска влада пак негира да је икада тражила од Европске комисије, која прави нацрте мера, да уклони дијаманте са било које листе санкција.

То технички можда и јесте тачно, али током процеса усвајања последњег пакета санкција разоткривена је грешка у координацији служби које припремају санкције. Инцидент, који је неколико укључених дипломата за "Њујорк тајмс" описало као "фарсичан", показује како лобирање функционише. 

Наиме, по речима дипломата које су тражиле да остану анонимне, Европска комисија је током септембра припремила најновију рунду санкција и изоставила дијаманте са те листе. Али Европска служба за спољне послове није добила допис да дијаманти треба да остану изузети, па је на предлог изузетих ставила руску државну компанију "Алроса" која се бави дијамантима.

Пољска је потом одуговлачила преговоре како би "Алроса" заиста остала на листи санкција, али је преовладала потреба за брзином, тако да Руси настављају с извозом дијаманата у Унију. Бар до следећег, деветог пакета санкција.

Нема енергије без уранијума

Остали примери изузећа од санкција нису тако очигледни као дијаманти јер се тичу комплекснијих индустрија и обухватају више земаља.

На пример, руски уранијум користе нуклеарне електране у Француској, Мађарској, Словачкој, Финској. Њима је важније да одрже рад својих нуклеарки, посебно за време енергетске кризе, него да зараде политичке поене.

Вредност трговине уранијумом се процењује на око 200 милиона евра годишње.

Танкери у ноћи

"Њујорк тајмс" истиче и најсложенији пример лобирања да се избегну санкције уведене Русији – онај иза којег стоје грчке дипломате како би танкери у власништву Грчке неометано транспортовали руску нафту на неевропске дестинације. Ово је, пише "Њујорк тајмс", омогућило један од највећих извора прихода Кремља. Више од половине бродова који превозе руску нафту су у грчком власништву.

ЕУ се онда повела за мером коју предводе Сједињене Државе – може се наставити транспорт руске нафте како не би дошло до краха глобалног тржишта нафте, али цена мора бити ограничена како би се ограничили приходи Русије.

Дакле, Грци ће наставити да транспортују руску нафту, али по ограниченој цени. 

Иако је економску корист од поменутих изузећа тешко одредити, из политичке перспективе, континуирана заштита неке робе и индустрија ствара раздор међу чланицама ЕУ. Државе које су спремно жртвовале своје интересе да би подржале Украјину огорчене су што њихови саборци у ЕУ не чине исто, тј. себично чувају своје интересе.

Још једна подела у Европској унији. Ништа ново...