Шта стоји иза кинеског мировног предлога: Крај сукоба у Украјини до лета 2023. године

Након што је током прошле године избегла да се превише меша у ситуацију у Украјини, Кина је изненада понудила мировни предлог прошлог месеца. Иза таквог потеза вероватно стоје предвиђања кинеских војних стручњака да ће се руско-украјински сукоб завршити овог лета, пише "Никеи Азија".

Кина је званично представила свој мировни план од 12 тачака 24. фебруара, тачно годину дана од почетка руске Специјалне војне операције. У предлогу се апелује на прекид ватре и почетак преговора о мирном решењу спора, а добија се утисак да Кина "одједном игра активну улогу".

Изненадну промену у кинеском приступу објашњава извештај који је два месеца раније објавио један од највећих истраживачких центара у Пекингу – Академија војних наука (АМС), која је директно одговорна Народноослободилачкој војсци, наводи јапански портал.

АМС редовно издаје препоруке и извештаје Централној војној комисији Комунистичке партије, највишем телу за доношење одлука у кинеској војсци.

У једном од извештаја АМС наводи се да ће се сукоб у Украјини приближити крају током лета 2023, а Русија ће имати предност. Додаје се да би и руска и украјинска економија биле превише исцрпљене да би издржале рат током лета.

Могуће је да су резултати искривљени у корист Русије како би се задовољило кинеско руководство које је наклоњено Москви, наводи се у тексту, али се истиче и чињеница да пакет помоћи од 45 милијарди долара усвојен прошлог децембра у САД истиче овог лета.

Републиканци сада имају већину у Представничком дому америчког Конгреса, а неки чланови странке су скептични према издашној помоћи која је додељена Украјини.

Три циља кинеског мировног плана

Америка обезбеђује половину помоћи за Украјину, тако да аргумент да ће преговори о прекиду ватре започети пре него што се та помоћ прекине није без основа, оцењује портал и додаје да је Пекинг, након што је саслушао прогнозе АМС, направио мировни предлог како би постигао три циља. 

Први циљ је обнављање односа са Европом. Инциденти са кинеским балонима изазвали су још дубље поделе у кинеско-америчким односима, Јапан се удружио са САД по питању Тајвана, али Пекинг и даље види шансу у Европи.

Иако европске земље шаљу оружје Украјини, појединци у Немачкој, Француској и другде позивају на прекид ватре.

Пекинг сматра да је Европа и даље отворена за директне инвестиције и трансфер технологије у Кину, што би допринело и економском опоравку.

Други циљ је одржавање пријатељских односа са Украјином. Кина је преко Украјине купила носач авиона совјетске производње и преуредила га у "Лиаонинг", први носач у земљи.

Осим тога, док је већина западних земаља напала Кину због извештаја о наводном кршењу људских права, Украјина је ћутала. 

"Осим Русије, не можемо себи да приуштимо ни да изгубимо Украјину", рекао је извор из кинеске владе, преноси "Никеи Азија". Мировни план укључује одредбу о економској обнови, што указује да Кина већ разматра економску помоћ.

Коначни циљ је да Кина игра водећу улогу у постизању прекида ватре. Кинески председник Си Ђинпинг разматра да прихвати позив руског председника Владимира Путина да дође у Москву.

"Посета Русији не сме да се деси прерано или прекасно", рекао је извор добро упућен у кинеску дипломатију.

Најбољи сценарио за кинеског лидера би био да Русија и Украјина почну преговоре након што Си представи мировни план Путину. То би представило Кину као правог саговорника за разговоре о прекиду ватре и омогућило јој да привуче земље глобалног југа на своју страну.

Ако Кина не успе да постане миротворац, последице ће поткопати Сјијев ауторитет и престиж, закључује "Никеи Азија".