Трамп: Потребна је промена режима у САД, а не у Русији

Бивши амерички председник и кандидат за председничке изборе који се одржавају 2024. године, Доналд Трамп сматра да решење руско-украјинског конфликта никако није у смени актуелног режима у Кремљу, односно свргавању руског председника Владимира Путина. 

"Требало би да подржимо смену режима у САД јер то је много важније. Бајденова администрација нас је увукла у ову збрку", одговорио је Трамп.

Такав став дели и један од могућих председничких кандидата из редова републиканаца, гувернер Флориде Рон Десантис.

"Политика промене режима у Русији, без сумње популарна међу вашингтонским спољнополитичким интервенционистима, значајно би заоштрила конфликт и учинила употребу нуклеарног оружја вероватнијом. Таква политика нити би зауставила смрт и разарање нити би довела про-амерички настројеног човека у Кремљ. Историја нас учи да би Путинов наследник, у овом хипотетичком развоју догађаја, био још немилосрднији", сматра Десантис.

Гувернер Флориде јасно се одвојиo од републиканаца одлучних да бране Украјину, попут демократа, "док год је то потребно" изјавом да не сматра да је заштита граница ове европске земље витални амерички интерес, као и да би се уместо тога требало окренути унутрашњим питањима државе, пише "Њујорк тајмс".

Десантис је изнео свој став и о неприхватљивости слања одређеног наоружања Украјини, као и проблематичности финансирања Кијева на неодређено.

Он је одговарао на шест питања о Украјини која је републиканцима виђеним да буду председнички кандидати на изборима 2024. године упутила редакција "Фокс њуза", а које су емитоване у вечерњој емисији новинара Такера Карлсона у понедељак.

Ставови републиканаца представљени у Карлсоновој емисији крећу се у врло широком спектру када је у питању сукоб Русије и Украјине који је ушао у другу годину: од оних који га сматрају једном од најважнијих америчких питања и позивају председника Бајдена да се више у њега укључи, до оних који верују да САД немају ту шта да траже и да својим мешањем беспотребно ризикују сукоб већих размера и конфронтацију с Русијом.

"Њујорк тајмс" оцењује да је Десантис ставовима о Украјини сада на линији са Трампом, а његове одговоре виде готово као признање да је кандидатура на помолу.   

"САД имају много питања од виталног интереса – обезбеђивање наших граница, питање недовољне спремности наше војске, постизање енергетске сигурности и независности, држање на оку економске, културне и војне моћи кинеске Комунистичке партије. Даље мешање у територијални спор између Украјине и Русије није један од њих", навео је Десантис у својим одговорима прочитаним на Фокс њузу.

Цитира се и Трампов став да су "обе стране спремне да постигну договор", као и да "смрт и разарање мора одмах да престане", уз подсећање да је раније изјавио да би дозволио да Русија преузме делове Украјине кроз преговоре.  

За разлику од Трампа и Десантиса, на супротном полу републиканског спектра налазе се потенцијални председнички кандидати попут бившег потпредседника Мајка Пенса, некадашње амбасадорке Ники Хејли, бившег гувернера Криса Кристија из Њу Џерзија, сенатора из Јужне Каролине Тима Скота.

Пенс је чак, подсећа се у чланку, о сукобу у Украјини недавно говорио кроз библијску симболику, као о борби светла и таме где је оно што сија, наравно, режим Зеленског. Обећавао је да ће Американци стајати уз Украјинце док не сване зора победе – "Тако нам Бог помогао".

Републиканци попут Пенса и Хејли Специјалну војну операцију виде као "борбу за слободу", одбрану међународног безбедносног поретка и траже од председника Бајдена да пружи још више помоћи овој земљи, иако су САД већ сада убедљиво највећи донатор Украјине.

"Бланко финансирање конфликта које спроводи Бајденова администрација 'док год то буде било потребно' без икаквих зацртаних циљева или одговорности, одвлачи пажњу од горућих питања наше земље", сматра, за разлику од својих страначких колега, Десантис.

Он је мишљења да одбрана Украјине не би требало да буде приоритет америчког председника, а што се тиче слања оружја, борбених авиона Ф-16 или пројектила дугог домета украјинској војсци, за њега је то питање које уопште не би ни требало да буде на дневном реду јер се таквим потезима ризикује увлачење САД у конфликт и ближи "врућем рату" две највеће светске нуклеарне силе.

"Такав ризик је недопустив", изричит је Десантис.

Десантис је до сада избегавао питања о Украјини, констатује "Њујорк тајмс", или на њих одговарао неодређено, двосмислено. Сада се јасно определио за Трампову страну, како се то констатује у чланку уз сугестију да би то могло да има везе са последњим истраживањима о ставовима гласача републиканаца који су све мање заинтересовани за америчку подршку Кијеву у сукобу с Русијом.

Између редова, могло би да се посумња да ће и Десантиса, као својевремено Трампа, оптуживати за популизам и подилажење масама, без улажења у анализу аргумената које је изнео.