Руска војска неће стићи до Молдавије, јер нас штити украјинска армија, рекла је данас председница Молдавије Маја Санду, додавши да је Кишињев због тога веома захвалан Кијеву.
Нешто слично данас се могло чути и из Словачке. Вршилац дужности премијера те земље Едуард Хегер поручио је да ће Братислава тако послати Кијеву дуго тражене МиГ-29 борбене авионе, јер је "главни војни циљ овакве помоћи да се Украјини помогне не само да одбрани себе, већ и целу Европу".
Чини се да у Европи као да не чују да је још јуче из Беле куће стигла порука да у Вашингтону не сматрају да је мир у Украјини сада циљ. Американци ово оправдају тиме што би на тај начин Русија задржала освојене територије, а то се, очигледно, баш и не допада Сједињеним Државама.
И министарка из Канаде је колико још пре два дана јасно ставила до знања да је дугорочни циљ Запада да се путем интервенције у украјинском сукобу доведе до рушења политичког режима у Русији.
Остало је нејасно због чега у Европи брује о опасности од Русије, када је Москва више пута напоменула да жели преговоре, напомињући, с друге стране, да је разговор о миру, заправо, онемогућио председник Украјине Владимир Зеленски. Он је, подсетимо, прошле године донео закон о забрани преговора све док се на власти у Москви буде налазио Путин.
Иако Молдавија још није постала земља чланица Европске уније, Маја Санду данас наставља да говори о неопходности европског пута и томе да је потребно претворити Молдавију у европску државу.
Европском путу, како каже, нема алтернативе, јер је то "једини пут за Молдавију", пошто су сви остали, као, на пример, Заједница независних држава - иначе, савез бивших држава СССР-а - "лажни".
"Молдавија није добила ништа добро од тога што се придржавала политике пријатељства са свим државама", поручила је Санду на седници полупразног парламента, пошто је опозиција одлучила да бојкотује њено излагање.
Санду се пак нада да ће Молдавија до краја ове деценије постати равноправна чланица ЕУ, те позива све политичке струје да подрже ту иницијативу и додаје да нико не може да одређује Кишињеву шта ће Молдавија да ради.
"Ми више не желимо да наши грађане беже у ЕУ. Желимо, да ЕУ дође до нас. Изабрали смо европски пут за Молдавију, јер је то једини пут који би Молдавији омогућио да опстане као једна независна држава".
Протести у Молдавији нису престали и трају већ месецима из више разлога, а главни је јако лоша економска ситуација у земљи, мењање назива званичног језика, политичка окренутост ЕУ, погоршање односа са Русијом због чега опозиционари захтевају смену власти.
На улицама главног града неретко се одржавају протести, на којима до нереда, као на пример јуче, долази и због сукоба опозиције са присталицама Санду.
Како би се Кишињев успешно одбранио од руског утицаја, Лондон је тако одлучио да помогне Молдавији, те да за њу издвоји издашну суму од 10 милиона фунти која ће, према писању британског министарства, бити намењена "реформи државне управе и економским изменама".
Поређења ради, помоћ Грузији биће знатно мања - "само" 500.000 фунти, које ће бити издвојене за спровођење "слободних и часних избора".
Телеграм канал "Ридовка" подсећа да је до сада Молдавија од Уједињеног Краљевстав већ добила 12 милиона фунти за борбу са корупцијом и 10 милиона за потребе миграната из Украјине.
Ипак, кризу у Молдавији изазива и проблем Придњестровља, непризнате државе која још од распада СССР-а захтева независност.
Тираспољ, као центар региона у којем се налази једно од највећих војних складишта - иначе, руских, се брине да би регион могао да постане наредна мета Оружаних снага Украјине, о чему је упозоравала и Москва. О томе да те тврдње нису без основа говори и чињеница да је Придњестровње недавно спречило атентат на лидера региона, за који у Кишињеву, наводно, нису ни знали.