Рушење свих мостова: Суд у Хагу издао налог за хапшење председника Русије Владимира Путина

Међународни кривични трибунал (МКТ) у Хагу издао је налог за хапшење председника Руске Федерације Владимира Путина, који је оптужен за наводне ратне злочине у Украјини.

Москва је више пута оповргла оптужбе да су њене снаге починиле злочине током трајања Специјалне војне операције.

Како пише у оптужници, председник Путин је "наводно крив за недозвољено пребацивање и депортовање деце из окупираних територија Украјине на територију Руске Федерације", а који су "наводно извршени након 24. фебруара 2022. године".

Ова оптужба заправо се односи на евакуацију деце из зона борбених дејстава.

Трибунал тврди да постоје "разумне основе сумње" да председник Путин "сноси индивидуалну кривичну одговорност за наведене злочине, као и да је злочине починио директно, заједно са другима и путем давања инструкција другима", као и због "пропуста да правилно изврши контролу над цивилним и војним подређенима који су починили дела, или дозволили њихово извршење, и који су били под његовом стварном власти и контролом, сходно одговорности надређеног".

Додаје се да је "ванпретресно веће, на основу захтева тужилаштва од 22. фебруара 2023. године, закључило да постоје разумни основи за веровање да сваки осумњичени сноси одговорност за ратни злочин противправне депортације становништва и противправног пресељења становништва из окупираних подручја Украјине Руској Федерацији, на штету украјинске деце".

Даље, наводи се и да је "веће сматрало да налози (за хапшење) треба да буду тајни како би се заштитиле жртве, сведоци, и истрага", али је касније "имајући у виду да понашање о којем се говори у садашњој ситуацији наводно и даље траје и да објава информација о налозима може допринети спречавању даљег чињења злочина, веће одлучило да је у интересу правде" да се "јавно открије постојање потерница, имена осумњичених, кривична дела за која су потернице издате и видови одговорности које је утврдило веће".

Ванпретресно веће које је издало налог за хапшење чине судије Розарио Салваторе Аитала из Италије, Томоко Акане из Јапана и Анотан Кесиа-Мбе Миндуа из ДР Конга.

Ројтерс је раније ове недеље известио да се очекује да суд изда налоге, прве у истрази о сукобу у Украјини.

Поред тога, суд је по истим оптужбама издао налоге за хапшење руске комесарке за права детета Марије Алексејевне Лвов-Белове.

Шеф кабинета председника Украјине Владимира Зеленског Андреј Јармак рекао је да је налог за хапшење председника Путина "тек почетак". "Ово је тек почетак", написао је он на Телеграму.

О правом циљу овог потеза сведоче речи врховног државног тужиоца Украјине Андреја Костина, који је на свом Фејсбук налогу написао:

"То значи да ван Русије Путин мора бити ухапшен и изведен пред суђење. А светски лидери ће трипут размислити пре него што се рукују или седну за преговарачки сто са њим. Свет је добио сигнал да ће руски злочиначки режим и његово руководство сносити одговорност."

Укупан буџет суда током 2020. године био је 148 милиона долара, а међу 10 главних донатора, чак девет су амерички савезници који су Русији увели санкције. Највећи појединачни донатор је Јапан, а за њим следе Немачка, Француска, Уједињено Краљевство и Италија.

Шта је Међународни кривични трибунал?

Иначе, Међународни кривични трибунал је први и једини стални међународни суд који има надлежност да процесуира појединце оптужене за злочине геноцида, злочина против човечности, ратних злочина и злочина агресије.

Адвокат Тапушковић за РТ Балкан: Хаг нема никакве ингеренције да хапси Путина, све је то шарада

Актуелни председник трибунала је пољски судија Пјотр Хофмански, који је на ту функцију изабран 2021. године, док је главни тужилац Карим Ахмад Кан, британски адвокат живописне биографије.

Трибунал је основан је 1998. године усвајањем Римског статута, који је ступио на снагу 2002. године након што је испуњен услов од 60 ратификација. До сада, Статут су пописале 123 државе. Међу потписницима се не налазе земље попут Сједињених Америчких Држава, Русије, Кине, Индије, Турске и Саудијске Арабије.

Суд је током нешто више од 20 година рада наишао на велике критике, укључујући оне за евроцентризам и расизам, с обзиром на то да се међу оптуженима превасходно налазе појединци из Африке и исламског света.

Конгрес Сједињених Америчких Држава је у јуну 2002. године усвојио Закон о заштити припадника војних снага, колоквијално познат као "Закон о инвазији Хага", који експлицитно забрањује да се америчким војницима, али и политичарима и другим званичницима, суди у међународним трибуналима.

Циљ тог закона је, како пише на његовом почетку, "заштита војног особља Сједињених Држава и других изабраних и именованих званичника владе Сједињених Држава од кривичног гоњења од стране међународног криминалног суд у коме Сједињене Државе нису страна потписница".

Закон је донет нешто мање од годину дана након почетка инвазије на Авганистан и око девет месеци пре почетка инвазије на Ирак.

Американци су, чак, средином 2020. године увели санкције против неколико високих званичника тог суда, међу којима је била и главна тужитељка Фатоу Бенсуда, зато што су "противзаконито покушали да ставе Американце под своју јурисдикцију". Међународни суд правде је у том тренутку истраживао злочине америчких трупа у Авганистану.

Председник генералне скупштине УН: Спреман сам да се састанем са Путином

Председник генералне скупштине УН Чаба Короши је спреман да се састане са председником Русије Владимиром Путином уколико он то буде желео, рекла је портпарол Генералне скупштине Полина Кубијак.

"Русија је чланица Уједињених нација, то се није променило и неће се променити, осим ако Савет безбедности и Генерална скупштина не поприме друге облике", рекла је она.

"Као председник Генералне скупштине, господин Чаба Короши представља све државе чланице тог тела. Он остаје спреман да разговара са председником Путном уколико он то буде желео", рекла је она.

Борељ: Налог за хапшење "важна одлука међународне правде"

Високи представник Европске уније за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ поздравио је одлуку Међународног кривичног суда да изда налог за хапшење руског председника Владимира Путина као "важну одлуку међународне правде" и "само почетак у међународном правном процесу којим се Путин позива на одговорност".

"Тежина злочина и изјава МКТ говоре сами за себе", рекао је Борељ.

"Ово је важна одлука међународне правде и за народ Украјине. У Европској унији смо увек јасно стављали до знања да они који су одговорни за незакониту агресију на Украјину морају бити изведени пред лице правде", додао је Борељ.

Он је рекао да је овај налог за хапшење "само почетак процеса држања Русије и других званичника одговорним за потенцијалне ратне злочине у Украјини".

Зеленски: Налог за хапшење историјска одлука

Председник Украјине Владимир Зеленски назвао је налог за хапшење председника Путина "историјском одлуком, од које ће почети историјска одговорност".

"Шеф терористичке државе и још један руски званичник званично су постали осумњичени за ратни злочин. Депортација украјинске деце је илегално пребацивање хиљада њих на руску територију", написао је он на Телеграму.