РТ Балкан анализа: Зашто Макрон жели пензионе реформе иако му влада "виси о концу"?

Контроверзни нацрт закона o пензионој реформи, окосница Макроновог другог мандата, изазвао је протесте широм земље који трају недељама, а кулминирали  су синоћним немирима на Тргу Конкорд у Паризу.

На француску владу су се јуче у парламенту обрушиле и левица и десница, а на улици бесни грађани, предвођени синдикатима.

Ухапшено је више од 300 људи, навело је Министарство унутрашњих послова.

"Ако сте мислили да је стање у Француској напето последњих недеља и месеци, будите у приправности, јер ће се страсти још више распламсати", упозорио је за "Франс 24" Даглас Херберт, политички аналитичар.

Представници једног од водећих синдиката ЦГТ поручили су да влада не узима у обзир шта људи желе и да "Макрон не мари за народ".

Актуелни председник жели да помери старосну границу за пензионисање са 62 на 64 године и да повећа доприносе за пуну пензију како би избалансирао издатке и давања државног пензијског система, који је, оцењује "Политико", међу најиздашнијим на свету. 

"Упркос уступцима владе у вези са различитим аспектима закона последњих недеља, отпор према реформи је и даље веома велики, а анкете показују да се две трећине грађана томе противи", пише портал.

И би члан 49.3 

Влада је јуче потегла једно од најубојитијих оружја да спроведе своју вољу, искористивши контроверзни члан 49.3 Устава који омогућава усвајање закона без гласања у парламенту. 

Ово је био јубиларни 100. пут да се користи члан 49.3, још од устава из 1958. године. 

Пета република Шарла де Гола управо је основана на идеји доминације извршне власти над законодавном, објашњава Душан Гујаничић са Института за политичке студије и додаје да је то био одговор на негативну праксу претходних република када су владе веома кратко трајале. 

"Од 1946. до 1958. су пале 22 владе. Де Гол је унео тај механизам да би власт могла да спроводи политику какву жели и да парламент не буде свемоћан као што је био стотинак година уназад", каже Гујаничић. 

Он истиче да је пензиона реформа у Француској на дневном реду већ деценијама и подсећа на случај премијера Алена Жипеа који је 1995. године морао да повуче предлог, јер је огроман број људи изашао на улице. 

Додаје да је члан 49.3 често коришћен и то углавном за значајније законске пројекте.

"Иако је то једна легална уставна мера, она је у политичком смислу доста непопуларна, јер самим тим што јој неко прибегава, он показује да нема стабилну већину у датом моменту", оцењује Гујаничић. 

Макрон је решио да рационализује компликовани пензиони систем и повећа старосну границу што је тенденција која је годинама присутна у Европи, каже наш саговорник, али додаје да су Французи културом и традицијом везани за социјалне тековине које су остварили.

"Постоји једно аутентично снажно противљење у већини француског народа, чак и међу онима који су идеолошки различити. На улицама има присталица и крајње левице и социјалдемократа и десних снага и многих других", истиче Гујаничић. 

Траг у бескрају

Ни култура отпора, ни милиони људи на улицама последњих месеци, ни новински натписи о "укидању демократије", нису учинили да се Макрон предомисли.

Са друге стране, делује контрадикторно да је пензиона реформа била једна од кључних идеја са којима је актуелни председник освојио други мандат. 

"Имате онај ефекат, кад нешто најавите, колико год то радикално било, јавност се освести тек кад то крене да се усваја и остварује и тек онда реагује радикално. До тада, јавно мњење верује да то неће ићи толико далеко, да ће он временом одустати, до чега очигледно није дошло", истиче Гујаничић. 

Он наглашава да не треба занемарити чињеницу да су, по правилу, председници држава слободнији у другом мандату, кад знају да нема више реизбора.

"Макрон је тек на почетку другог мандата, зна да нема реизбора и вероватно није случајно одабрао моменат да у другом мандату то прогура. Да је покушао у првом мандату, итекако би могло да се одрази на његов успех на изборима", оцењује саговорник за РТ Балкан. 

Истине ради, влада јесте чинила уступке у протеклом периоду, па је тако пристала да повећа старосну границу не на 65, као што је било планирано, већ на 64 године. Макрон, ипак, није одустао, иако је свестан непопуларности тих мера. 

"Он вероватно жели да остави неки траг у историји, да иза њега нешто остане, па ако не може на другом пољу, онда бар по питању реформе пензија, пошто је уверен да је то битно и за буџет Француске у перспективи", оцењује Гујаничић.

Политичка анксиозност

Једна од радикалнијих опција која се помињала ових дана било је и распуштање парламента, што је урадио Жак Ширак 1997. године, "ничим изазван" и и онда убедљиво изгубио на парламентарним изборима. 

"Од те 1997. године ниједан председник није распуштао парламент, иако му устав даје то право", каже наш саговорник. 

Неки представници опозиције већ су поднели предлог да се гласа о неповерењу влади. Уколико влада прође тест поверења, сматра се да је законски предлог усвојен без гласања.

Гласање о неповерењу влади очекује се почетком следеће недеље,  "остављајући Французе у стању повећане политичке анксиозности током викенда", пише "Франс 24".

"Опредељујући се за 49.3, Макрон је можда изабрао сигурну опцију, али нема гаранције да ће му то донети било какав мир, наводи портал. 

"На оружје грађани, формирајте своје батаљоне"

Иако је јуче било бурно у парламенту током излагања премијерке Елизабет Борн - певали су се чак и делови химне: "На оружје грађани, формирајте своје батаљоне" - опозиција је идеолошки доста хетерогена и подељена. 

Наш саговорник подсећа да се у Француској "посланици бирају именом и презименом, имају већи интегритет и не желе да се повинују баш сваком страначком диктату".

Упркос томе, тешко је очекивати да могу да се усагласе и да хомогено гласају против Макрона, прогнозира Гујаничић.

"Ипак, иако Макрон прође тест, ово ће бити велики удар за њега са великим политичким последицама", поручује. 

Он закључује да је француски председник направио јасну политичку рачуницу и оценио да је употреба члана 49.3 "најмање неповољно политичко решење". Макрон, наводи Гујаничић, шаље јасну поруку:

"Нисам сигуран у стабилност своје већине, желим по сваку цену да прогурам закон до кога ми је стало и свестан сам да је у француској јавности и политичкој култури то непопуларна мера – иако уставом дозвољена – али ја сада не могу другачије", закључује наш саговорник.