Три сценарија за пензиону реформу у Француској: Ни један није добар за Макрона

Француски председник Емануел Макрон налази се под великим ударом критичара, након што је његова влада покушала да спроведе изузетно непопуларну пензиону реформу.

Тај контроверзни закон, који представља главни унутрашњи политички пројекат његовог другог председничког мандата, изазвао је масовне протесте широм земље, али и критике француске опозиције како на левици, тако и на десници.

Француски председник жели да повећа старосну границу за одлазак у пензију са 62 на 64 године, као и доприносе за остваривање права на пуну пензију, како би смањио притисак на пензиони систем у Француској. Према пројекцијама француског Савета за планирање пензија, финансије пензионог система су краткорочно уравнотежене, али ће дугорочно ићи у дефицит.

Иако је влада пристала на поједине концесије и измене предложеног закона, отпор против реформе и даље је изузетно снажан, а истраживања јавног мњења показују да се око две трећине противи његовом усвајању.

Како преноси "Политико", у Француској се спекулише да Макрон нема довољну подршку у Националној скупштини за доношење те непопуларне реформе, па чак и да би он могао да се окрене појединим "уставним рупама" како би заобишао скупштину – што би могло довести до додатног незадовољства у народу.

Исход гласања у Сенату и Националној скупштини француске у великој ће мери утицати не само на остатак Макроновог другог мандата на челу Пете републике, већ и на читаво његово председничко наслеђе.

Најгори сценарио: Макрон губи у парламенту

Пораз у парламенту представљао би огроман удар на кредибилитет француског председника, који је често наглашавао да је управо пензиона реформа највећи пројекат његовог другог председничког мандата, наводи "Политико".

Француски аналитичари увелико говоре да постоје озбиљне индикације да Макронова партија нема потребну већину у Националној скупштини за усвајање тог контраверзног закона.

Макронова партија Ренесанса изгубила је апсолутну већину у доњем дому француског парламента на изборима у јуну прошле године, од када је приморана да прави ад хок коалицију са конзервативним Републиканцима.

Некада моћни конзервативци сада су, ипак, дубоко подељени по питању реформе, иако је њихов председник Оливије Марле рекао да постоји "јасна већина" за усвајање тог закона.

Пораз у парламенту представљао би велики ударац по Макронов легитимитет, а његова блиска сарадница и премијерка Елизабет Борн вероватно би била приморана да поднесе оставку. Високи функционери у његовој партији, ипак, тврде да неће бежати од гласања у парламенту.

"Гласања ће бити, ми то желимо и сви морају да преузму одговорност", рекла је предводница Ренесансе у парламенту Орор Берже, преноси "Политико".

"Могуће је да ће бити проблема … решићемо то како будемо могли", био је мање оптимистичан центристички посланик и члан Макронове коалиције у парламенту Жан-Пол Матеи.

Такав сценарио је, ипак, најмање вероватан, пошто се очекује да ће Макрон одустати од гласања у парламенту уколико буде сматрао да са то нема потребну већину.

Мало мање лош сценарио: Макрон заобилази парламент и губи кредибилитет

Уколико буде суочен са потенцијалним поразом у парламенту, Макрон би могао да се окрене тзв. нуклеарном сценарију: активацији члана 49.3 француског Устава. Реч је о механизму који влади омогућава усвајање закона без потврде парламента.

Иако уставни маневар може изгледати као лак излаз, то је веома ризичан потез јер омогућава законодавцима да поднесу предлог за изгласавање неповерења у року од 24 сата. Макронова влада се у прошлости суочавала са захтевима за изгласавање неповерења, али су тензије овог пута много веће.

Чак и уколико "преживе" гласање о неповерењу, Макрон и Борн ће се наћи на удару због заобилажења демократских процеса.

Како тврди директор француског института за истраживање јавног мњења ИФОП Фредерик Даби, одговор јавног мњења на усвајање закона околним путем био ди "радикално другачији".

"Јавно мишљење о члану 49.3 се променило, он се сматра се средством за потчињавање Народне скупштине: сада се сматра ауторитарним уместо само ауторитативним. Људи данас желе више транспарентности, више демократије", рекао је он.

Француски синдикати несумњиво би искористили такав потез владе како би позвали на још радикалније штрајкове.

Синдикални вођа Лорен Берже упозорио је владу да не користи члан 49.3, тврдећи да би то било "невероватно и опасно".

"Нико не може да предвиди шта ће се догодити. Протесни покрет полако губи замах, али уколико влада активира члан 49.3, то би могло да се протумачи као форсирање закона, што би довело до нових протеста", рекао је он, преноси "Политико".

И даље лоше: Макрон побеђује у парламенту али се суочава са протестима

Уколико Макрон победи у парламенту, то ће бити виђено као победа, али ће она у исто време потпуно истрошити његов политички потенцијал и изазвати даље протесте на улицама.

"То би била победа за Макрона, али ће она резултате донети тек на дужи рок. Краткорочно, он ће се суочити са напетом атмосфером у којој су политички односи поремећени", рекла је политичка аналитичарка Клои Морин за "Политико".

Синдикалиста Берже је рекао да ће он "узети у обзир" резултат гласања у парламенту, али да би протести, који букте још од јануара, могли да се наставе у покушају да влада примора да одустане, или макар измени текст закона.

Морин сматра да је мало вероватно да ће доћи до "експлозије протеста" након гласања, зато што ће се многи помирити са судбином након што закон буде усвојен.

"Међутим, протесни покрет би могао постати радикалнији, са муњевитим протестима или саботажама, које би предводила мањина у протестном покрету", рекла је она.

Уколико би Макрон ипак одустао од реформе то му не би био први пут, пошто је 2019. године одустао од "зелених" пореза за заштиту животне средине након масовних протеста "Жутих прслука".