Макронов плес на жици: Како је пензиона реформа пробудила старе демоне у Француској

"Враћала сам се кући пешке са вечере у улици Ри д Сирк, када сам видела аутомобиле у пламену. У Ри Руајал су бацали сузавац. Док сам стигла до хотела у Ри де Каписин, оба краја улице су горела! Да ли Париз гори? У мојој улици ДА! Могу да осетим дим у соби".

Овако је једна Американка описала доживљај Париза прошлог четвртка новинару Дејвиду Анделмeну, колумнисти Си-Ен-Ен-а и носиоцу француске Легије части. 

Да, Француска је у пламену, нарочито Париз, иако већ почињу припреме за Летње олимпијске игре које би требало да се одрже следеће године, подсећа Анделмeн, а чини се да је Макрон у шкрипцу између супротстављених политичких струја и фискалне реланости. 

Његови огорчени противници налазе се широм политичког спектра - од десно оријентисане Марин ле Пен, до крајње левице Жан-Лик Меланшона - и сви они, попут ајкула, "већ миришу крв у води", иако су следећи избори тек за четири године.

Ипак, не отписујте актуелног француског лидера још увек, поручује аутор, називајући га "тефлонским председником". Термин је сковао некадашњи амерички председник Џими Картер 80-их година прошлог века како би описао вештину Роналда Регана да изађе готово нетакнут из политички незгодних ситуација. 

Баш попут тефлонског тигања, за кога се не лепи никаква прљавштина. 

Тачка кључања

Макронова одлука да подигне старосну границу за пензионисање на 64 године излила је бес на француске улице, без обзира што је садашња граница од 62 године међу најнижима у ЕУ.

Заправо, само Словенија са прагом за пензионисање од 60 година се налази испод. 

Није ово прва ситуација такве врсте коју преживљава актуелни председник, каже Анделмен, подсећајући на жуте прслуке и демонстрације због раста цена горива, када је Макрон с правом рачунао на то да Французи на крају изгубе стрпљење за дуге штрајкове.

Тако је било раније, али сада су улози много већи.

"Пензије су и раније биле тачка кључања за Фрaнцузе који су традиционално невољни да се одрекну сличних бенефиција, од којих неке датирају из 17. века и времена Лија XIV", сматра аутор и истиче да је већи део данашњег пензионог система дефинисан још за време Шарла де Гола. 

Иронично, управо је Де Гол дао Макрону инструмент да прогура пензиону реформу - тј. контроверзни члан 49.3 устава. 

Од 100 пута колико је употребљен тај члан, 11 пута се десило за време премијерке Елизабет Борн, што је више од свих њених претходника осим Мишела Рокара (28 пута). 

Две Француске

"Ова криза показује да постоје две Француске које живе у потпуно одвојеним световима и сматрају да је немогуће чак ни да комуницирају", изјавио је недавно политички коментатор Ален Диамел.

Док се земља клати на ивици грађанских немира, Диамелова оцена одјекује као суморни предосећај, истиче Би-Би-Си и поручује да су се "француски демони вратили".

Љутња и међусобно неразумевање због пензионе реформе показују колико су две фракције опасно поларизоване.

У функционалној демократији супротстављени аргументи би сигурно постигли неки компромис. Најзад, већина становништва, иако одбацује Макронов план, слаже се да је потребна нека реформа пензија.

Али да ли француска демократија функционише?

"Поверење у политичке процесе и парламентарни систем је на минимуму. Како другачије објаснити слом деголиста и социјалиста, који су водили Француску пола века, и успон крајње деснице и крајње левице?", пита се Би-Би-Си наводећи да је Макрон подстакао "смрт старог режима". 

Макрон је изабран два пута за председника јер је алтернатива Марин ле Пен већини била неприхватљива, али "елиминишући умерену опозицију, он је опозицију учинио екстремном", додаје се.

Улог већи од Француске

С друге стране, Макронов поступак је поклон сваком члану парламента који је можда размишљао да се гласа за пензиону реформу, с обзиром да сада не морају јавно да гласају о том непопуларном закону, тврди Анделмен.

Ипак, ситуација даје огромну моћ политичким екстремима на крајњој десници и екстремној левици да ојачају позиције окупљени око платформе за коју се чини да ће је већина Француза прихватити свим срцем: нема пензионе реформе. 

Најзад, улог за Макрона и савезнике је чак и већи од опстанка француског пензионог система.

Некада виђен као нови лидер уједињене Европе након одласка бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел, Макрон је сада заглибљен у проблемима у сопственом дворишту. 

Треба имати у виду да Француска већ троши 14,5 одсто БДП-а на пензије, што је скоро дупло више од 7,5 процената у САД, што би дугорочно било неиздрживо, закључује аутор. 

Успех или неуспех у реформи пензионог система на домаћем терену могли би да буду тест за многе друге земље које се суочавају са старењем радне снаге и растућим дефицитом.